Свето Јеванђеље од Луке, 100. (20,9-18)

9. А народу поче казивати причу ову: „Човек неки посади виноград, и предаде га виноградарима, па отиде на дуже време.

10. И у своје време посла виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари га избише, и послаше празних руку.

11. И опет посла другога слугу; а они и њега избивши и осрамотивши послаше празних руку.

12. И посла опет трећега; а они и њега ранише и истераше.

13. Онда рече господар винограда: ‘Шта да чиним? Послаћу сина свог љубљенога; ваљда ће се застидети кад виде њега.’

14. А виноградари видевши га размишљаху у себи говорећи један другоме: ‘Ово је наследник; ходите да га убијемо да нама остане наследство.’

15. И истераше га напоље из винограда и убише. Шта ће, дакле, учинити њима господар винограда?

16. Доћи ће и погубити ове виноградаре, и даће виноград другима.” А они када то чуше рекоше: „Не дао Бог!”

17. А он погледавши на њих рече: „Шта значи, дакле, оно што је написано: ‘Камен који одбацише зидари, онај постаде глава од угла?’

18. Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.”