Свето Јеванђеље од Луке, 62 (11,47-54; 12,1)

47. „Тешко вама што зидате гробнице пророцима, а ваши су их оцеви побили.
48. Ви, дакле, сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробнице зидате.

49. Зато и премудрост Божија рече: ‘Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати;
50. да се иште од рода овога крв свију пророка проливена од постања света.

51. Од крви Авељеве све до крви Захарије, који погибе између жртвеника и храма.’ Да, кажем вам, искаће се од рода овога.
52. Тешко вама законицима, што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а оне који би ушли спречисте.”

53. А док им он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји жестоко да га нападају и да наваљују разним питањима,

4. вребајући га и тражећи не би ли што уловили из уста његових да би га окривили.

1. Када се, међутим, сабра на хиљаде и хиљаде народа да стадоше газити једни друге, поче говорити најпре ученицима својим:
„Чувајте се квасца фарисејскога, а то је лицемерје.”