Чуда светих Епископа херсонских
И пошто се довољно помоли Богу, ђакон громко узвикну: Пазимо! – светитељ се прекрсти, уђе у зажарену пећ, и стајаше у пламену око једнога часа
Подели чланак са другима
За време цара Диоклецијана, године 296, јерусалимски патријарх Ермон посла у разне земље и градове многе епископе да апостолски објављују реч Божју и проповедају Христа.
Свети Василије, изобличавајући у Херсону заблуду незнабожаца и показујући им прави пут спасења, изазва гнев у народу, и безбожници га ухватише, немилосрдно тукоше, и из града протераше.
Не прође много времена а кнезу херсонском умре син јединац, и би сахрањен изван града. Убијени жалошћу, родитељи сеђаху крај гроба његовог тугујући и плачући. Наступи ноћ, а они остадоше поред синовљег гроба. Задремаше, и у сну им се јави њихов умрли син, говорећи им: Зашто плачете и оплакујете моју смрт? Не можете ме одовуд узети жива, јер ме богови наши не могу васкрснути, пошто су идоли, измишљени од ђавола на обману и погибао људима. Хоћете ли пак да ме имате жива, умолите оног страног човека, кога протерасте из града, да се помоли за мене Богу своме. И ви верујте у тог Бога, кога он проповеда, јер је то истинити Бог, који има власти над живима и мртвима, и моћан је да ме подигне из мртвих жива молитвама оног мужа кога ви прогнасте.
Тргнувши се из сна, родитељи испричаше један другоме своје виђење, и видећи да се слаже, веома се удивише и обрадоваше. И одмах похиташе у град, и испричаше рођацима и пријатељима својим. И чим свану, дадоше се на тражење Божјег човека свуда, и нађоше га у поменутој пећини. Тада кнез са домаћима својим оде к њему, и припадоше к ногама светитељу, молећи га да им васкрсне сина. А светитељ одбијаше, говорећи: Како то могу учинити ја, грешан човек? Али ако верујете у Бога кога проповедам, добићете што молите, јер је Он једини у стању да мртве подиже из гробова. На то они рекоше: Ако сина нашег добијемо жива, радо ћемо учинити све што хоћеш и наредиш.
Онда светитељ Божји Василије устаде и оде с њима на гроб. И кад дигоше камен са гроба, светитељ уђе унутра и, осенивши крсним знаком умрлога, он се дуго мољаше Богу. Затим узе воду, освети је, и као при светом крштењу изли је на мртвога призивајући Пресвету Тројицу. И одмах оживе мртвац, и проговори славећи Бога. А све присутне обузе страх и ужас; и радост родитеља беше неисказана. И сви грљаху ноге светитељу величајући га, и исповедајући да је истинит Бог кога он проповеда.
Након неколико година опет, послат од јерусалимског патријарха, дође у Херсон свети епископ Етерије у време када Константин Велики већ беше поверовао у Христа.
Када херсонски хришћани сазнаше за кончину светог Етерија, много плакаху за њим.
И на место Етерија би послат за епископа херсонске цркве блажени Капитон. И хришћани га с радошћу дочекаше.
Но сабра се много незнабожаца и, приступивши новодошавшем епископу, искаху од њега знак, да чудом докаже да је његова вера права, како би се и они могли уверити у то. Чудо има да буде, говораху они, овакво: да се усија велика пећ, и да у њу уђе хришћански епископ, па ако не изгори и остане жив, онда ћемо се крстити сви.
Свети Капитон, уздајући се у Бога, пристаде на њихов предлог, и нареди да се за то спреми једна велика пећ. И кад се пећ силно усија, свети епископ, док је сав народ врло напрегнуто посматрао, обуче се у архијерејско одјејање, метну омофор на себе, и усрдно се помоли Богу, да покаже своју божанску силу, као некада у вавилонској пећи, ради доказа неверном народу.
И пошто се довољно помоли Богу, ђакон громко узвикну: Пазимо! – светитељ се прекрсти, уђе у зажарену пећ, и стајаше у пламену око једнога часа, молећи се Богу са рукама уздигнутим к небу. И ни најмање му повреде не наношаше онај силни пламен огњени. Затим натрпа жара у свој фелон, и изиђе пред народ здрав и неповређен.
И све, који гледаху ово преславно чудо, обузе силно дивљење и страх, јер видеше да се огањ није коснуо његовог одела и да се фелон пун жара не опаљује. Тада сви као једним устима громогласно повикаше: Један је Бог -: Бог хришћански, велики и силни, који служитеља свог сачува неопаљена у пећи огњеној!
Тада, уверени овим преславним чудом, цео град Херсон и сва околина прими хришћанску веру. О овоме чуду би обавештен и Константин Велики; о њему се много причало и на Никејском Сабору. И сви прославише Бога, и дивљаху се великој вери и слободи пред Богом светог епископа Капитона.
ИЗВОР: Из Житија СВЕТИХ СЕДАМ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА, ЕПИСКОПА ХЕРСОНСКИХ: ЈЕФРЕМА, ВАСИЛИЈА, ЕВГЕНИЈА, ЕЛПИДИЈА, АГАТОДОРА, ЕТЕРИЈА и КАПИТОНА
Интернет издање: svetosavlje.org
Чуда светих Епископа херсонских
И пошто се довољно помоли Богу, ђакон громко узвикну: Пазимо! – светитељ се прекрсти, уђе у зажарену пећ, и стајаше у пламену око једнога часа
За време цара Диоклецијана, године 296, јерусалимски патријарх Ермон посла у разне земље и градове многе епископе да апостолски објављују реч Божју и проповедају Христа.
Свети Василије, изобличавајући у Херсону заблуду незнабожаца и показујући им прави пут спасења, изазва гнев у народу, и безбожници га ухватише, немилосрдно тукоше, и из града протераше.
Не прође много времена а кнезу херсонском умре син јединац, и би сахрањен изван града. Убијени жалошћу, родитељи сеђаху крај гроба његовог тугујући и плачући. Наступи ноћ, а они остадоше поред синовљег гроба. Задремаше, и у сну им се јави њихов умрли син, говорећи им: Зашто плачете и оплакујете моју смрт? Не можете ме одовуд узети жива, јер ме богови наши не могу васкрснути, пошто су идоли, измишљени од ђавола на обману и погибао људима. Хоћете ли пак да ме имате жива, умолите оног страног човека, кога протерасте из града, да се помоли за мене Богу своме. И ви верујте у тог Бога, кога он проповеда, јер је то истинити Бог, који има власти над живима и мртвима, и моћан је да ме подигне из мртвих жива молитвама оног мужа кога ви прогнасте.
Тргнувши се из сна, родитељи испричаше један другоме своје виђење, и видећи да се слаже, веома се удивише и обрадоваше. И одмах похиташе у град, и испричаше рођацима и пријатељима својим. И чим свану, дадоше се на тражење Божјег човека свуда, и нађоше га у поменутој пећини. Тада кнез са домаћима својим оде к њему, и припадоше к ногама светитељу, молећи га да им васкрсне сина. А светитељ одбијаше, говорећи: Како то могу учинити ја, грешан човек? Али ако верујете у Бога кога проповедам, добићете што молите, јер је Он једини у стању да мртве подиже из гробова. На то они рекоше: Ако сина нашег добијемо жива, радо ћемо учинити све што хоћеш и наредиш.
Онда светитељ Божји Василије устаде и оде с њима на гроб. И кад дигоше камен са гроба, светитељ уђе унутра и, осенивши крсним знаком умрлога, он се дуго мољаше Богу. Затим узе воду, освети је, и као при светом крштењу изли је на мртвога призивајући Пресвету Тројицу. И одмах оживе мртвац, и проговори славећи Бога. А све присутне обузе страх и ужас; и радост родитеља беше неисказана. И сви грљаху ноге светитељу величајући га, и исповедајући да је истинит Бог кога он проповеда.
Након неколико година опет, послат од јерусалимског патријарха, дође у Херсон свети епископ Етерије у време када Константин Велики већ беше поверовао у Христа.
Када херсонски хришћани сазнаше за кончину светог Етерија, много плакаху за њим.
И на место Етерија би послат за епископа херсонске цркве блажени Капитон. И хришћани га с радошћу дочекаше.
Но сабра се много незнабожаца и, приступивши новодошавшем епископу, искаху од њега знак, да чудом докаже да је његова вера права, како би се и они могли уверити у то. Чудо има да буде, говораху они, овакво: да се усија велика пећ, и да у њу уђе хришћански епископ, па ако не изгори и остане жив, онда ћемо се крстити сви.
Свети Капитон, уздајући се у Бога, пристаде на њихов предлог, и нареди да се за то спреми једна велика пећ. И кад се пећ силно усија, свети епископ, док је сав народ врло напрегнуто посматрао, обуче се у архијерејско одјејање, метну омофор на себе, и усрдно се помоли Богу, да покаже своју божанску силу, као некада у вавилонској пећи, ради доказа неверном народу.
И пошто се довољно помоли Богу, ђакон громко узвикну: Пазимо! – светитељ се прекрсти, уђе у зажарену пећ, и стајаше у пламену око једнога часа, молећи се Богу са рукама уздигнутим к небу. И ни најмање му повреде не наношаше онај силни пламен огњени. Затим натрпа жара у свој фелон, и изиђе пред народ здрав и неповређен.
И све, који гледаху ово преславно чудо, обузе силно дивљење и страх, јер видеше да се огањ није коснуо његовог одела и да се фелон пун жара не опаљује. Тада сви као једним устима громогласно повикаше: Један је Бог -: Бог хришћански, велики и силни, који служитеља свог сачува неопаљена у пећи огњеној!
Тада, уверени овим преславним чудом, цео град Херсон и сва околина прими хришћанску веру. О овоме чуду би обавештен и Константин Велики; о њему се много причало и на Никејском Сабору. И сви прославише Бога, и дивљаху се великој вери и слободи пред Богом светог епископа Капитона.
ИЗВОР: Из Житија СВЕТИХ СЕДАМ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА, ЕПИСКОПА ХЕРСОНСКИХ: ЈЕФРЕМА, ВАСИЛИЈА, ЕВГЕНИЈА, ЕЛПИДИЈА, АГАТОДОРА, ЕТЕРИЈА и КАПИТОНА
Интернет издање: svetosavlje.org
