Чуда светог НЕКТАРИЈА Егинског
Навешћемо овде само неколико примера чудесних исцељења молитвама и благодатним дејством Св. Нектарија, која показују да Божја љубав није заборавила ни ово наше поколење „неверно и покварено“, и да Бог заиста и увек жели да се сви људи спасу и дођу у познање Истине.
Подели чланак са другима
Прво чудо…
Прво чудо се десило оног дана када се Свети упокојио: неко је случајно ставио његов џемпер на кревет болесника покрај њега, парализованог у доњем делу тела, и тај болесник оног момента доби исцељење.
Чудо изгнања нечистог духа…
После пак Светитељевог упокојења, године 1922., доведоше родитељи из села Кокла у манастир Свете Тројице своју болесну ћерку, која се звала Константина Макри.
Девојку је љуто мучио нечисти дух. После неколико дана боравка поред гроба Светог Нектарија, уз многе и топле молитве, девојка потпуно оздрави.
Осетивши на самој себи толику силу светиње, девојка се реши да остане у манастиру за свагда.
To и уради: прими монашки чин и посвети свој живот Богу са новим именом Кекилија. Слично чудо се деси и 1925. године, над једном девојком родом из Астипалеје, која мучена нечистим духом би такође исцељена на гробу Светога и остаде у манастиру као монахиња Митродора.
Чудо излечења туберкулозног менингитиса…
У месту пак Ханија на Криту разболи се од опаке болести менингитиса (1952. године) Ираклије Мавраки, дечко од шест година, који беше тек пошао у први разред основне школе.
Домаћи одмах позваше лекара Константина Хиотакиса, који прегледавши дете утврди да се ради о туберкулозном менингитису најтеже врсте и да детету нема спаса.
На молбу тетке малога, Стеле Мавраки, лекар даде рецепт за лекове, просто ради утехе несрећних родитеља, иако је он очекивао смрт детета за кратко време.
Тетка Стела крену да купи лекове, али се у путу предомисли и сврати у кућу својих познаника који су имали икону Св. Нектарија, о коме се као светитељу баш у то време почело да прича на Криту.
Док их је она молила да јој даду икону Св. Нектарија, дете изненада викну своју бабу и мајку, и рече им: „He плачите, оздравићу. To ми је рекао Св. Нектарије“.
На њихово питање: кад и како? – дете одговори:
„Дође Светитељ, један старац са дугом брадом, помилова ме по лицу и рече ми:
„Реци баки твојој и мами да не плачу.
Ја ћу те учинити здравим, не верујте лекару…“
У међувремену стиже и његова тетка са иконом Светога и са леком.
Пре него што уђе у собу детињу и пре него што ико примети њен долазак, мали повика:
„Доноси ми тетка Св. Нектарија“ Тетка ушавши, прекрсти дете и стави му икону у недра.
Дете пак, које до тог момента беше парализовано, покрену лагано руке и пригрли икону Светитељеву, и наклонивши главу на деону страну као да паде у летаргично стање.
Његови домаћи га пустише да мирује и читаху молебан Светоме.
После два сата, дете дође себи и рече: „Добро сам“.
У том стиже поново и лекар и нађе да је детету боље, што му рекоше и присутни а и само дете потврди.
Лекар ипак отворено рече да је то побољшање само побољшање пред смрт.
Но здравље детиње се у току идућих дана толико побољша да осмог дана лекар признаде:
„Ја сам овде више непотребан“, додавши притом да је само чудо могло да учини тако нешто.
И заиста, то чудо и беше учинио Светитељ Божји Нектарије Чудотворац.
Чудо на броду…
После Ускрса 1956. године посети манастир Св. Тројице на Егини капетан парног брода „Коринтија“, Јован Кријарис, са супругом и морнарима брода.
Они приложише златну макету свога брода, испричавши следећи догађај:
Речени парни брод је пловио марта месеца 1956. године у Италијанским водама и у току пловидбе удари на подводну стену.
Рупа на броду од удара беше толико велика да је претио сигурни бродолом.
Капетан, видевши да броду нема спаса и да прети опасност да се сви потопе, завапи са дубоком вером Св. Нектарију тражећи помоћ од њега.
Светитељ му се јави и, умиривши га руком да се не боји јер им се неће ништа десити, обећа им брзу помоћ.
И заиста, брод и сви на броду бише као чудом спасени и стигоше у најближе италијанско пристаниште, благодарећи Богу и Његовом Светитељу.
Чудо исцељења…
Магдалина Вувулика из Флорине (Македонија) оболе од рака.
У току две године постајала је све мршавија; затим у последње време доби и сталну температуру и пожуте, живећи само на лековима.
На крају, почеше и страшни болови да је муче.
Добијала је инјекције за умирење, паде у кревет, и сви очекиваху њену смрт.
Њен син Сократ, изгубивши сваку другу наду, прибеже молитви и 6. септембра 1966. године стиже у манастир на гроб Св. Нектарија, своју последњу у Богу узданицу.
Док се молио на гробу, прича он, чуо је као кораке и певање.
У уторак после свете Литургије, баш у моменту кад је он био на гробу и молио се за своју мајку, мајка оздрави.
To јутро болови јој беху постали неподношљиви и у једном моменту, како су сину причали кад се вратио кући, жутица поче нагло да нестаје, температура да опада а болови да ишчезавају.
Отада па до данас, прича благодарни син, мајка стално пије помало од уља донетог са гроба Светога Нектарија, крепећи тиме своју немоћ и благодарећи Светитеља Божјег и Чудотворца.
Извор: svetosavlje.org
Чуда светог НЕКТАРИЈА Егинског
Навешћемо овде само неколико примера чудесних исцељења молитвама и благодатним дејством Св. Нектарија, која показују да Божја љубав није заборавила ни ово наше поколење „неверно и покварено“, и да Бог заиста и увек жели да се сви људи спасу и дођу у познање Истине.
Прво чудо…
Прво чудо се десило оног дана када се Свети упокојио: неко је случајно ставио његов џемпер на кревет болесника покрај њега, парализованог у доњем делу тела, и тај болесник оног момента доби исцељење.
Чудо изгнања нечистог духа…
После пак Светитељевог упокојења, године 1922., доведоше родитељи из села Кокла у манастир Свете Тројице своју болесну ћерку, која се звала Константина Макри.
Девојку је љуто мучио нечисти дух. После неколико дана боравка поред гроба Светог Нектарија, уз многе и топле молитве, девојка потпуно оздрави.
Осетивши на самој себи толику силу светиње, девојка се реши да остане у манастиру за свагда.
To и уради: прими монашки чин и посвети свој живот Богу са новим именом Кекилија. Слично чудо се деси и 1925. године, над једном девојком родом из Астипалеје, која мучена нечистим духом би такође исцељена на гробу Светога и остаде у манастиру као монахиња Митродора.
Чудо излечења туберкулозног менингитиса…
У месту пак Ханија на Криту разболи се од опаке болести менингитиса (1952. године) Ираклије Мавраки, дечко од шест година, који беше тек пошао у први разред основне школе.
Домаћи одмах позваше лекара Константина Хиотакиса, који прегледавши дете утврди да се ради о туберкулозном менингитису најтеже врсте и да детету нема спаса.
На молбу тетке малога, Стеле Мавраки, лекар даде рецепт за лекове, просто ради утехе несрећних родитеља, иако је он очекивао смрт детета за кратко време.
Тетка Стела крену да купи лекове, али се у путу предомисли и сврати у кућу својих познаника који су имали икону Св. Нектарија, о коме се као светитељу баш у то време почело да прича на Криту.
Док их је она молила да јој даду икону Св. Нектарија, дете изненада викну своју бабу и мајку, и рече им: „He плачите, оздравићу. To ми је рекао Св. Нектарије“.
На њихово питање: кад и како? – дете одговори:
„Дође Светитељ, један старац са дугом брадом, помилова ме по лицу и рече ми:
„Реци баки твојој и мами да не плачу.
Ја ћу те учинити здравим, не верујте лекару…“
У међувремену стиже и његова тетка са иконом Светога и са леком.
Пре него што уђе у собу детињу и пре него што ико примети њен долазак, мали повика:
„Доноси ми тетка Св. Нектарија“ Тетка ушавши, прекрсти дете и стави му икону у недра.
Дете пак, које до тог момента беше парализовано, покрену лагано руке и пригрли икону Светитељеву, и наклонивши главу на деону страну као да паде у летаргично стање.
Његови домаћи га пустише да мирује и читаху молебан Светоме.
После два сата, дете дође себи и рече: „Добро сам“.
У том стиже поново и лекар и нађе да је детету боље, што му рекоше и присутни а и само дете потврди.
Лекар ипак отворено рече да је то побољшање само побољшање пред смрт.
Но здравље детиње се у току идућих дана толико побољша да осмог дана лекар признаде:
„Ја сам овде више непотребан“, додавши притом да је само чудо могло да учини тако нешто.
И заиста, то чудо и беше учинио Светитељ Божји Нектарије Чудотворац.
Чудо на броду…
После Ускрса 1956. године посети манастир Св. Тројице на Егини капетан парног брода „Коринтија“, Јован Кријарис, са супругом и морнарима брода.
Они приложише златну макету свога брода, испричавши следећи догађај:
Речени парни брод је пловио марта месеца 1956. године у Италијанским водама и у току пловидбе удари на подводну стену.
Рупа на броду од удара беше толико велика да је претио сигурни бродолом.
Капетан, видевши да броду нема спаса и да прети опасност да се сви потопе, завапи са дубоком вером Св. Нектарију тражећи помоћ од њега.
Светитељ му се јави и, умиривши га руком да се не боји јер им се неће ништа десити, обећа им брзу помоћ.
И заиста, брод и сви на броду бише као чудом спасени и стигоше у најближе италијанско пристаниште, благодарећи Богу и Његовом Светитељу.
Чудо исцељења…
Магдалина Вувулика из Флорине (Македонија) оболе од рака.
У току две године постајала је све мршавија; затим у последње време доби и сталну температуру и пожуте, живећи само на лековима.
На крају, почеше и страшни болови да је муче.
Добијала је инјекције за умирење, паде у кревет, и сви очекиваху њену смрт.
Њен син Сократ, изгубивши сваку другу наду, прибеже молитви и 6. септембра 1966. године стиже у манастир на гроб Св. Нектарија, своју последњу у Богу узданицу.
Док се молио на гробу, прича он, чуо је као кораке и певање.
У уторак после свете Литургије, баш у моменту кад је он био на гробу и молио се за своју мајку, мајка оздрави.
To јутро болови јој беху постали неподношљиви и у једном моменту, како су сину причали кад се вратио кући, жутица поче нагло да нестаје, температура да опада а болови да ишчезавају.
Отада па до данас, прича благодарни син, мајка стално пије помало од уља донетог са гроба Светога Нектарија, крепећи тиме своју немоћ и благодарећи Светитеља Божјег и Чудотворца.
Извор: svetosavlje.org
