Чудотворне иконе Мајке Божије: Калушка
Икона Мајке Божије Калушке пројавила се 1748. године у селу Тинково, Калужске провинције, у кући земљопоседника Василија Хитрова.
Подели чланак са другима
Чудотворне иконе Мајке Божије – Калушка
Пресвета Дјева је приказана засебно са отвореном књигом, коју чита;
претпостављамо да је у питању Стари завет, на који указује прстима десне руке.
Осликана је на зеленој подлози са белим мафорионом на глави и златним ореолом, без икаквог украшавања.
Само је по ивицама мафорион извезен позлатом, док је у пределу чела извезена једна велика звезда; приказан је у белој боји, боји – чистоте, радости и просвећења.
Богомајка је одевена у горњу одежду тамно плаве боје, док је доња нешто богатија у тамно црвеној, са извезеним порубима по ивицама и звездама на раменима – симболима непорочности Њене
Икона Мајке Божије Калушке пројавила се 1748. године у селу Тинково, Калужске провинције, у кући земљопоседника Василија Хитрова.
Две служавке овог земљопоседника су сређивале ствари на тавану његове куће и док је једна од њих марљиво обављала посао, друга служавка, Евдокија која је била позната по необузданој природи, пала је у сквернословље.
Пријатељица ју је покушавала умирити и током умиривања изненада је открила међу гомилом ствари наслаге оштрих платна. Откривајући, девојка је видела образ жене у тамној одежди са књигом у рукама.
Узимајући слику за портрет игуманије, а желећи да уразуми Евдокију, запретила јој је гневом приказане на платну.
Евдокија је, међутим, смело рекла: „Ево како се бојим твоје игуманије“ – и пљунула на платно.
Истовремено је добила напад и пала онесвешћена, трзајући се, са пеном која јој је излазила на уста.
По наређењу власника, Евдокија је склоњена са тавана и положена у собу, очекивајући да ће се ускоро упокојити.
Следеће вечери, Царица Небеска се појавила пред родитељима Евдокијиним и открила им да се њихова ћерка бесрамно смејала и исмевала пред Њом, наредивши им да одрже молебан пред оскрнављеном иконом, и да попрскају оболелу жену са водом, освештаном током службе пред иконом.
После службе, Евдокија се опоравила, а земљопоседник Хитров је узео Калушку чудотворну икону Мајке Божије у своју кућу, одакле су чудесна исцељења болесних и болних почела да произиле.Године, 1771., Калуга и околни градови су били уништени помором и никакве мере нису могле да спрече епидемију.
Тада је чудотворна икона Мајке Божије донесена из села Тинково у град. Три дана житељи Калуге су носили икону около града са молитвом, а обољења су престала.
У сећање на овај догађај, један од датума прослављења иконе је 2. септембар
Године 1812, хорде Наполоеонове армије су ушле у Калушку провинцију.
Становници су се молили у светињи за избављење од инвазије странаца, и изненада, Французи су се окренули од Калуге ка Гжатску и кренули по путу који су управо разорили. На крају рата, Свети синод РПЦ у част ослобођења града од Француза, установио је празник поштовања Калушке иконе Мајке Божије, 12. октобра са литијом около града.
Од 1918, Калушка чудотворна Дјевина икона се налазила у Калушком музеју.
У послератним годинама, Калушка икона Пресвете Дјеве је враћена Цркви и сада је постављена у Калушки Свето-Георгијевски сабор.
Датум прослављења иконе је 15. септембар по новом, односно 2 септембар по старом календару.
Ту је и други датум прослављења 25. октобра по новом, односно 12 октобра по старом календару.
Чуда
Пред иконом Богородице Калушке се моле они који пате од раслабљености, ушних болести, глувоће, они који се моле за избављење од куге и колере и од најезде иностраних племеника.
Изображење
Пресвета Дјева је приказана засебно са отвореном књигом, коју чита; претпостављамо да је у питању Стари завет, на који указује прстима десне руке.
Осликана је на зеленој подлози са белим мафорионом на глави и златним ореолом, без икаквог украшавања. Само је по ивицама мафорион извезен позлатом, док је у пределу чела извезена једна велика звезда; приказан је у белој боји, боји – чистоте, радости и просвећења.
Богомајка је одевена у горњу одежду тамно плаве боје, док је доња нешто богатија у тамно црвеној, са извезеним порубима по ивицама и звездама на раменима – симболима непорочности Њене.
На рукама су је извезе наруквице као код свештенослужитеља док савршава Свете тајне; оне симболизују и везе којима су биле везане руке Исусу Христу, док је вођен Понтију Пилату.
Оно што је необично на овом изображењу, видимо појас Свете Дјеве, који је такође део богослужбене одежде свештенослужитеља у облику траке, који осим практичне улоге (да би се комотније обављале свештене радње) има и симболичну улогу; појас представља силу коју је Господ дао свештенику да савлађује тело и телесна задовољства, а такође подсећа и на убрус којим је Христос био опасан, док је прао ноге својим Ученицима.
Све нам ово говори, да је Дјева сама саслужитељка Олтара Гоподњег у улози коју је имала у домостроју људског спасења. Овде је одевена у одежде налик свештеничким, које имају за циљ да подсећају онога који их носи, да са побожношћу обавља богослужбене радње, као и на врлине којима треба да се одликује.
Треба имати у виду да је свака свештена одежда, освећена од стране епископа и да се оне облаче искључиво у богослужбене сврхе и док се облаче изговарају се молитве прописане Типиком.
Дакле, овим Дјевиним изображењем, Она нас сама упућује на служење Христу, у страху и побожности.
Познато је из Светог предања да се боравећи у кући Јосифа заручника, није интересовала светским стварима и да је мало, само колико је потребно, разговарала са двема кћерима Јосифовим; углавном се бавила рукодељем и изучавањем Светих списа – управо онако како је затичемо на овом приказу.
Извор: cudo.rs
Чудотворне иконе Мајке Божије: Калушка
Икона Мајке Божије Калушке пројавила се 1748. године у селу Тинково, Калужске провинције, у кући земљопоседника Василија Хитрова.
Чудотворне иконе Мајке Божије – Калушка
Пресвета Дјева је приказана засебно са отвореном књигом, коју чита;
претпостављамо да је у питању Стари завет, на који указује прстима десне руке.
Осликана је на зеленој подлози са белим мафорионом на глави и златним ореолом, без икаквог украшавања.
Само је по ивицама мафорион извезен позлатом, док је у пределу чела извезена једна велика звезда; приказан је у белој боји, боји – чистоте, радости и просвећења.
Богомајка је одевена у горњу одежду тамно плаве боје, док је доња нешто богатија у тамно црвеној, са извезеним порубима по ивицама и звездама на раменима – симболима непорочности Њене
Икона Мајке Божије Калушке пројавила се 1748. године у селу Тинково, Калужске провинције, у кући земљопоседника Василија Хитрова.
Две служавке овог земљопоседника су сређивале ствари на тавану његове куће и док је једна од њих марљиво обављала посао, друга служавка, Евдокија која је била позната по необузданој природи, пала је у сквернословље.
Пријатељица ју је покушавала умирити и током умиривања изненада је открила међу гомилом ствари наслаге оштрих платна. Откривајући, девојка је видела образ жене у тамној одежди са књигом у рукама.
Узимајући слику за портрет игуманије, а желећи да уразуми Евдокију, запретила јој је гневом приказане на платну.
Евдокија је, међутим, смело рекла: „Ево како се бојим твоје игуманије“ – и пљунула на платно.
Истовремено је добила напад и пала онесвешћена, трзајући се, са пеном која јој је излазила на уста.
По наређењу власника, Евдокија је склоњена са тавана и положена у собу, очекивајући да ће се ускоро упокојити.
Следеће вечери, Царица Небеска се појавила пред родитељима Евдокијиним и открила им да се њихова ћерка бесрамно смејала и исмевала пред Њом, наредивши им да одрже молебан пред оскрнављеном иконом, и да попрскају оболелу жену са водом, освештаном током службе пред иконом.
После службе, Евдокија се опоравила, а земљопоседник Хитров је узео Калушку чудотворну икону Мајке Божије у своју кућу, одакле су чудесна исцељења болесних и болних почела да произиле.Године, 1771., Калуга и околни градови су били уништени помором и никакве мере нису могле да спрече епидемију.
Тада је чудотворна икона Мајке Божије донесена из села Тинково у град. Три дана житељи Калуге су носили икону около града са молитвом, а обољења су престала.
У сећање на овај догађај, један од датума прослављења иконе је 2. септембар
Године 1812, хорде Наполоеонове армије су ушле у Калушку провинцију.
Становници су се молили у светињи за избављење од инвазије странаца, и изненада, Французи су се окренули од Калуге ка Гжатску и кренули по путу који су управо разорили. На крају рата, Свети синод РПЦ у част ослобођења града од Француза, установио је празник поштовања Калушке иконе Мајке Божије, 12. октобра са литијом около града.
Од 1918, Калушка чудотворна Дјевина икона се налазила у Калушком музеју.
У послератним годинама, Калушка икона Пресвете Дјеве је враћена Цркви и сада је постављена у Калушки Свето-Георгијевски сабор.
Датум прослављења иконе је 15. септембар по новом, односно 2 септембар по старом календару.
Ту је и други датум прослављења 25. октобра по новом, односно 12 октобра по старом календару.
Чуда
Пред иконом Богородице Калушке се моле они који пате од раслабљености, ушних болести, глувоће, они који се моле за избављење од куге и колере и од најезде иностраних племеника.
Изображење
Пресвета Дјева је приказана засебно са отвореном књигом, коју чита; претпостављамо да је у питању Стари завет, на који указује прстима десне руке.
Осликана је на зеленој подлози са белим мафорионом на глави и златним ореолом, без икаквог украшавања. Само је по ивицама мафорион извезен позлатом, док је у пределу чела извезена једна велика звезда; приказан је у белој боји, боји – чистоте, радости и просвећења.
Богомајка је одевена у горњу одежду тамно плаве боје, док је доња нешто богатија у тамно црвеној, са извезеним порубима по ивицама и звездама на раменима – симболима непорочности Њене.
На рукама су је извезе наруквице као код свештенослужитеља док савршава Свете тајне; оне симболизују и везе којима су биле везане руке Исусу Христу, док је вођен Понтију Пилату.
Оно што је необично на овом изображењу, видимо појас Свете Дјеве, који је такође део богослужбене одежде свештенослужитеља у облику траке, који осим практичне улоге (да би се комотније обављале свештене радње) има и симболичну улогу; појас представља силу коју је Господ дао свештенику да савлађује тело и телесна задовољства, а такође подсећа и на убрус којим је Христос био опасан, док је прао ноге својим Ученицима.
Све нам ово говори, да је Дјева сама саслужитељка Олтара Гоподњег у улози коју је имала у домостроју људског спасења. Овде је одевена у одежде налик свештеничким, које имају за циљ да подсећају онога који их носи, да са побожношћу обавља богослужбене радње, као и на врлине којима треба да се одликује.
Треба имати у виду да је свака свештена одежда, освећена од стране епископа и да се оне облаче искључиво у богослужбене сврхе и док се облаче изговарају се молитве прописане Типиком.
Дакле, овим Дјевиним изображењем, Она нас сама упућује на служење Христу, у страху и побожности.
Познато је из Светог предања да се боравећи у кући Јосифа заручника, није интересовала светским стварима и да је мало, само колико је потребно, разговарала са двема кћерима Јосифовим; углавном се бавила рукодељем и изучавањем Светих списа – управо онако како је затичемо на овом приказу.
Извор: cudo.rs
