Чудо светих мученика ПЕТОЧИСЛЕНИКА
Присутни онда схватише кога имају пред собом, и упиташе га: Евстратије, да ли ти то учини себе ради?
Подели чланак са другима
ЧУДО СВЕТИХ МУЧЕНИКА ПЕТОЧИСЛЕНИКА
НА домаку Цариграда бејаше манастир, звани Олимп.
У њему би подигнута црква у име светих пет мученика: Евстратија, Аксентија, Евгенија, Мардарија и Ореста.
И беше давнашњи обичај да о празнику ових светих мученика долазе у тај манастир цар и патријарх, и дају прилоге за издржавање монаха.
Јер од оснивача тога манастира беше прописано: да монаси који живе у њему не стичу ни њиве ни винограде, него да потпуно препусте себе бризи светих мученика и раде само на своме спасењу. И пошто се монаси строго држаху овог прописа оснивачевог, то свети мученици не престајаху старати се за потребе манастирске.
Но милост Божја обично бива праћена искушењима, да би преко искушења постало очигледније то, да они који се надају у Бога и траже Га, неће бити лишени ни једнога добра (ср. Псал. 33, 11).
И тако, општи Промислитељ свих – Бог, желећи да још више прослави место светих Страдалника Својих и да оне који им служе посети милошћу Својом и утеши их у њиховом сиротовању, удеси да о празнику светих Петочисленика би страшна бура на мору, и силна киша, и велика хладноћа, те из града нико не дође у манастир на празник светих мученика.
Монаси тамошњи, одслуживши вечерње и канон, беху у тузи, пошто не имађаху шта јести; па чак и прекораваху свете мученике, говорећи пред њиховом иконом: „Сутра ујутру ми ћемо отићи одавде и разићи се куд који, да тражимо себи прехрану“
Међутим, када настаде сумрак, дође вратар к игуману и рече:
Благослови оче да доведем к теби човека који долази од цара са две натоварене камиле.
– Игуман даде благослов, и к њему уђе човек веома благољепан и рече: Цар вам је послао хране и вина.
– Монаси, сатворивши молитву, унесоше послате намирнице, и сви једоше и пише; а преостало оставише као залиху.
И док још сви беху на окупу, дође вратар и јави да је од царице дошао изасланик, који уведен саопшти игуману да је царица послала одабране рибе и десет златника.
Изасланик још не беше завршио своје саопштење, вратар уђе и јави да је од патријарха дошао човек. Када овај би уведен, он даде игуману црквене сасуде, говорећи:
„Патријархова је жеља да сутра овде служи литургију“.
– Игуман, обраћајући се изасланицима, рече: Што је Богу угодно, то ће Он и урадити.
А ви, да ли ћете преноћити овде или ћете одмах ићи натраг?
– Они одговорише: Ако би било преноћишта, ми бисмо остали овде до сутра.
– Игуман нареди да их уведу у црквену паперту.
И отпуштајући их, упита их за њихова имена.
Онај што беше дошао од цара рече да се зове Аксентије, онај од царице – Евгеније, а онај од патријарха – Мардарије.
За време јутрења у цркву уђоше два мужа.
После катизама игуман нареди да се, по пропису, прочита о страдању светих мученика. Но монаси рекоше:
Да изоставимо то читање, пошто нико није дошао из града на празник.
– Тада непознати муж, што малочас уђе у цркву, рече: Дајте ми књигу, ја ћу прочитати.
– Књига му би дата; и када у читању дође до места где се вели: „Евстратије би обувен у гвоздене чизме са оштрим клинцима“, он уздахну и удари у црквени под жезлом што му беше у руци; жезал се зари у под и пусти из себе гране и претвори се у дрво.
Присутни онда схватише кога имају пред собом, и упиташе га: Евстратије, да ли ти то учини себе ради?
– Не, одговори он: моја страдања била су мала у поређењу са наградама Божјим за њих.
А ово је учињено ради тога, да празник наш не остане без долазника из града.
И чим он ово изговори, сви опет тог часа постадоше невидљиви.
А игуман, изишавши из цркве, нађе манастирску оставу пуну хлебова и риба, а сви празни судови обретоше се пуни вина.
О овоме чуду хитно обавестише цара и патријарха. Они дођоше у манастир, и сви прославише Бога и одадоше хвалу светим мученицима Његовим.
Жезал пак, преобраћен у дрво, изломише у комаде и раздадоше на благослов, и тога дана молитвама светих страдалника догодише се многа исцељења болесних.
Извор: svetosavlje.org
Чудо светих мученика ПЕТОЧИСЛЕНИКА
Присутни онда схватише кога имају пред собом, и упиташе га: Евстратије, да ли ти то учини себе ради?
ЧУДО СВЕТИХ МУЧЕНИКА ПЕТОЧИСЛЕНИКА
НА домаку Цариграда бејаше манастир, звани Олимп.
У њему би подигнута црква у име светих пет мученика: Евстратија, Аксентија, Евгенија, Мардарија и Ореста.
И беше давнашњи обичај да о празнику ових светих мученика долазе у тај манастир цар и патријарх, и дају прилоге за издржавање монаха.
Јер од оснивача тога манастира беше прописано: да монаси који живе у њему не стичу ни њиве ни винограде, него да потпуно препусте себе бризи светих мученика и раде само на своме спасењу. И пошто се монаси строго држаху овог прописа оснивачевог, то свети мученици не престајаху старати се за потребе манастирске.
Но милост Божја обично бива праћена искушењима, да би преко искушења постало очигледније то, да они који се надају у Бога и траже Га, неће бити лишени ни једнога добра (ср. Псал. 33, 11).
И тако, општи Промислитељ свих – Бог, желећи да још више прослави место светих Страдалника Својих и да оне који им служе посети милошћу Својом и утеши их у њиховом сиротовању, удеси да о празнику светих Петочисленика би страшна бура на мору, и силна киша, и велика хладноћа, те из града нико не дође у манастир на празник светих мученика.
Монаси тамошњи, одслуживши вечерње и канон, беху у тузи, пошто не имађаху шта јести; па чак и прекораваху свете мученике, говорећи пред њиховом иконом: „Сутра ујутру ми ћемо отићи одавде и разићи се куд који, да тражимо себи прехрану“
Међутим, када настаде сумрак, дође вратар к игуману и рече:
Благослови оче да доведем к теби човека који долази од цара са две натоварене камиле.
– Игуман даде благослов, и к њему уђе човек веома благољепан и рече: Цар вам је послао хране и вина.
– Монаси, сатворивши молитву, унесоше послате намирнице, и сви једоше и пише; а преостало оставише као залиху.
И док још сви беху на окупу, дође вратар и јави да је од царице дошао изасланик, који уведен саопшти игуману да је царица послала одабране рибе и десет златника.
Изасланик још не беше завршио своје саопштење, вратар уђе и јави да је од патријарха дошао човек. Када овај би уведен, он даде игуману црквене сасуде, говорећи:
„Патријархова је жеља да сутра овде служи литургију“.
– Игуман, обраћајући се изасланицима, рече: Што је Богу угодно, то ће Он и урадити.
А ви, да ли ћете преноћити овде или ћете одмах ићи натраг?
– Они одговорише: Ако би било преноћишта, ми бисмо остали овде до сутра.
– Игуман нареди да их уведу у црквену паперту.
И отпуштајући их, упита их за њихова имена.
Онај што беше дошао од цара рече да се зове Аксентије, онај од царице – Евгеније, а онај од патријарха – Мардарије.
За време јутрења у цркву уђоше два мужа.
После катизама игуман нареди да се, по пропису, прочита о страдању светих мученика. Но монаси рекоше:
Да изоставимо то читање, пошто нико није дошао из града на празник.
– Тада непознати муж, што малочас уђе у цркву, рече: Дајте ми књигу, ја ћу прочитати.
– Књига му би дата; и када у читању дође до места где се вели: „Евстратије би обувен у гвоздене чизме са оштрим клинцима“, он уздахну и удари у црквени под жезлом што му беше у руци; жезал се зари у под и пусти из себе гране и претвори се у дрво.
Присутни онда схватише кога имају пред собом, и упиташе га: Евстратије, да ли ти то учини себе ради?
– Не, одговори он: моја страдања била су мала у поређењу са наградама Божјим за њих.
А ово је учињено ради тога, да празник наш не остане без долазника из града.
И чим он ово изговори, сви опет тог часа постадоше невидљиви.
А игуман, изишавши из цркве, нађе манастирску оставу пуну хлебова и риба, а сви празни судови обретоше се пуни вина.
О овоме чуду хитно обавестише цара и патријарха. Они дођоше у манастир, и сви прославише Бога и одадоше хвалу светим мученицима Његовим.
Жезал пак, преобраћен у дрво, изломише у комаде и раздадоше на благослов, и тога дана молитвама светих страдалника догодише се многа исцељења болесних.
Извор: svetosavlje.org
