Чудо Светоги Доната, Епископа у Еврији Албанској
Онда свети епископ приђе одру на коме покојник лежаше и, додирнувши руком покојника, викну: Чуј, човече! – И покојник одмах оживе и, отворивши очи, рече: Ево ме, владико!
Подели чланак са другима
За време владања благочестивог цара Теодосија Великог овај свети Донат беше епископ у Еврији Албанској (Епир).
Док се свети Донат бављаше у Цариграду, умре неки човек. Кад спровод крену да сахране овог покојника, његов зајмодавац заустави спровод и не даваше да га сахране док му неисплати дуг од двеста златника. А свети Донат, који је становао близу куће овог покојника, чувши плач и вреву и видевши како се силан свет слеже, рече епископима:
Хајдмо да умолимо зајмодавца да допусти да се сахрани његов дужник. Али епископи не пристадоше.
Тада свети Донат оде сам, и кад га покојникова удовица угледа, припаде к ногама његовим говорећи:
Смилуј се на мене, човече Божји, јер ме двострука невоља снађе: изгубих мужа, и зајмодавац не допушта да га сахраним.
Молим те, праведниче, усаветуј зајмодавца да дозволи да слободно сахранимо покојника, да не би на одру иструлео и распао се.
– Знаш ли сигурно да је твој муж дужан томе човеку?
Жена одговори: Господине мој, пре неколико дана рече ми муж да је дуг већ вратио, али да је признаница остала код зајмодавца.
Тада се светитељ обрати с молбом зајмодавцу, говорећи му:
Допусти, чедо, да се покојниково тело сахрани, а теби се дуг може потом вратити.
– А зајмодавац, неосетљив и неправедан, не послуша светитеља већ га и изгрди.
Онда свети епископ приђе одру на коме покојник лежаше и, додирнувши руком покојника, викну:
Чуј, човече!
– И покојник одмах оживе и, отворивши очи, рече:
Ево ме, владико!
Светитељ му онда рече:
Устани и види шта ћеш чинити са твојим зајмодавцем, јер не допушта да те сахране говорећи да му ниси вратио дуг на који он има твоју личну признаницу.
– Мртвац уставши седе, док све присутне спопаде ужас од овог призора.
И погледавши љутито на свога зајмодавца укори га што лаже, и изобличи његову неправду, казујући када му је и на ком месту вратио дуг од двеста златника.
Ухваћен у лажи, зајмодавац стајаше дрхћући и ћутећи као нем, а оживели човек тражаше од њега своју признаницу.
И кад му је овај даде, он је поцепа. Затим седе на одар, и погледавши у светитеља рече му:
Праведниче, добро си урадио што си ме пробудио ради изобличења овога грешника.
Молим те, нареди ми да поново заспим.
И светитељ му рече: Иди у покој, чедо, јер си се ослободио своје признанице.
– И човек онај одмах поново заспа сном смрти.
А сви који видеше ово страшно чудо, и који чуше за њега, слављаху Бога с великим дивљењем, и дивљаху се врлинској сили угодника Божјег.
За време бављења светог Доната у Цариграду деси се безкишије и суша.
Умољен од цара, светитељ изађе са литијом изван престонице, молећи Бога да пошаље кишу сасушеној земљи.
И одмах лину тако велика киша да људи говораху:
Ево другог потопа!
Цару пак беше жао да свети епископ не прокисне сав од неизмерне кише, пошто имађаше на себи једну ризу.
Али када се литија врати у царски дворац, видеше да су на светитељу потпуно суви и риза и одјејање, и не беше на њима ни трага од кише, пошто ниједна капља не паде на њега.
И сви се веома удивише.
А цар се силно радоваше због таквог угодника Божјег, благодарећи Бога што за време његовог царовања посла Господ такво светило свету и изванредног чудотворца.
После многих разговора са светим Донатом, и пошто доби благослов од њега, цар га отпусти да се врати у своју епархију.
Притом му подари много средстава за зидање и украшење нове цркве, коју је светитељ желео подићи на гореспоменутом месту.
Житија Светих
Интернет Издање: svetosavlje.org
Чудо Светоги Доната, Епископа у Еврији Албанској
Онда свети епископ приђе одру на коме покојник лежаше и, додирнувши руком покојника, викну: Чуј, човече! – И покојник одмах оживе и, отворивши очи, рече: Ево ме, владико!
За време владања благочестивог цара Теодосија Великог овај свети Донат беше епископ у Еврији Албанској (Епир).
Док се свети Донат бављаше у Цариграду, умре неки човек. Кад спровод крену да сахране овог покојника, његов зајмодавац заустави спровод и не даваше да га сахране док му неисплати дуг од двеста златника. А свети Донат, који је становао близу куће овог покојника, чувши плач и вреву и видевши како се силан свет слеже, рече епископима:
Хајдмо да умолимо зајмодавца да допусти да се сахрани његов дужник. Али епископи не пристадоше.
Тада свети Донат оде сам, и кад га покојникова удовица угледа, припаде к ногама његовим говорећи:
Смилуј се на мене, човече Божји, јер ме двострука невоља снађе: изгубих мужа, и зајмодавац не допушта да га сахраним.
Молим те, праведниче, усаветуј зајмодавца да дозволи да слободно сахранимо покојника, да не би на одру иструлео и распао се.
– Знаш ли сигурно да је твој муж дужан томе човеку?
Жена одговори: Господине мој, пре неколико дана рече ми муж да је дуг већ вратио, али да је признаница остала код зајмодавца.
Тада се светитељ обрати с молбом зајмодавцу, говорећи му:
Допусти, чедо, да се покојниково тело сахрани, а теби се дуг може потом вратити.
– А зајмодавац, неосетљив и неправедан, не послуша светитеља већ га и изгрди.
Онда свети епископ приђе одру на коме покојник лежаше и, додирнувши руком покојника, викну:
Чуј, човече!
– И покојник одмах оживе и, отворивши очи, рече:
Ево ме, владико!
Светитељ му онда рече:
Устани и види шта ћеш чинити са твојим зајмодавцем, јер не допушта да те сахране говорећи да му ниси вратио дуг на који он има твоју личну признаницу.
– Мртвац уставши седе, док све присутне спопаде ужас од овог призора.
И погледавши љутито на свога зајмодавца укори га што лаже, и изобличи његову неправду, казујући када му је и на ком месту вратио дуг од двеста златника.
Ухваћен у лажи, зајмодавац стајаше дрхћући и ћутећи као нем, а оживели човек тражаше од њега своју признаницу.
И кад му је овај даде, он је поцепа. Затим седе на одар, и погледавши у светитеља рече му:
Праведниче, добро си урадио што си ме пробудио ради изобличења овога грешника.
Молим те, нареди ми да поново заспим.
И светитељ му рече: Иди у покој, чедо, јер си се ослободио своје признанице.
– И човек онај одмах поново заспа сном смрти.
А сви који видеше ово страшно чудо, и који чуше за њега, слављаху Бога с великим дивљењем, и дивљаху се врлинској сили угодника Божјег.
За време бављења светог Доната у Цариграду деси се безкишије и суша.
Умољен од цара, светитељ изађе са литијом изван престонице, молећи Бога да пошаље кишу сасушеној земљи.
И одмах лину тако велика киша да људи говораху:
Ево другог потопа!
Цару пак беше жао да свети епископ не прокисне сав од неизмерне кише, пошто имађаше на себи једну ризу.
Али када се литија врати у царски дворац, видеше да су на светитељу потпуно суви и риза и одјејање, и не беше на њима ни трага од кише, пошто ниједна капља не паде на њега.
И сви се веома удивише.
А цар се силно радоваше због таквог угодника Божјег, благодарећи Бога што за време његовог царовања посла Господ такво светило свету и изванредног чудотворца.
После многих разговора са светим Донатом, и пошто доби благослов од њега, цар га отпусти да се врати у своју епархију.
Притом му подари много средстава за зидање и украшење нове цркве, коју је светитељ желео подићи на гореспоменутом месту.
Житија Светих
Интернет Издање: svetosavlje.org
