28. И приступи један од књижевника који их слушаше како расправљају, па видевши како им добро одговори, запита га: „Која је заповест прва од свију?”

29. А Исус му одговори: „Прва је заповест од свију: ‘Чуј Израиљу, Господ Бог наш је Господ једини;

30. и љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом.’ Ово је прва заповест.

31. И друга је као и ова: ‘Љуби ближњега свог као самога себе.’ Друге заповести веће од ових нема.”

32. И рече му књижевник: „Добро, учитељу, право си казао да је Бог један, и нема другога осим њега.

33. И љубити њега свим срцем својим и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свију паљеница и жртава.“

34. А Исус видевши како паметно одговори рече му: „Ниси далеко од Царства Божијега.“ И нико се више не усуди да га запита.

35. И одговоривши Исус рече учећи у храму: „Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?

36. Јер сам Давид каза Духом Светим: ‘Рече Господ Господу мојему: седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.’

37. Сам Давид, дакле, назива га Господом, па откуда му је син?“ И многи народ слушаше га радо.