3. И кад он беше у Витанији у кући Симона губавога и сеђаше за трпезом, дође жена са судом од алавастра, пуним правог скупоценог нардовог мириса, и разбивши суд изли му на главу.

4. А беху неки који негодоваху међу собом говорећи: „Зашто се тај мирис просипа тако?

5. Јер се могаше тај мирис продати за више од триста динара и дати сиромасима.” И викаху на њу.

6. А Исус рече: „Оставите је; што јој сметате? Она чини добро дело на мени.

7. Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.

8. Она је учинила што је могла; помазала је унапред тело моје за погреб.

9. Заиста вам кажем: Где се год буде проповедало јеванђеље ово по свему свету, казаће се за спомен њезин и ово што она учини.”