10. А Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, отиде првосвештеницима да им га изда.

11. И они чувши обрадоваше се, и обећаше му дати новце; и он тражаше згодно време да га изда.

12. И у први дан бесквасних хлебова, када жртвоваху пасхално јагње, рекоше му ученици његови: „Где ћеш да идемо да ти уготовимо Пасху да једеш?”

13. И посла двојицу од ученика својих и рече им: „Идите у град, и срешће вас човек који носи крчаг воде, идите за њим,

14. и где уђе кажите домаћину куће: „Учитељ вели: ‘Где је моја одаја где ћу јести Пасху са ученицима својим?’

15. И он ће вам показати готову велику горњу одају, застрту и припремљену: онде нам зготовите.”

16. И изађоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише Пасху.

17. И кад би вече, дође са Дванаесторицом.

18. И кад сеђаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: „Заиста вам кажем: ‘Један од вас, који једе са мном издаће ме.'“

19. А они се стадоше жалостити и говорити му један за другим: „Да нисам ја?“ И други: „Да нисам ја?“

20. А он одговарајући рече им:„ Један од Дванаесторице који умочи са мном у зделу.

21. Син Човечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човеку који изда Сина Човечијега; боље би му било да се није ни родио онај човек.“

22. И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: „Узмите, једите; ово је тело моје.“

23. И узе чашу и заблагодаривши даде им; и пише из ње сви;

24. И рече им: „Ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе.“

25. Заиста вам кажем: ‘Више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у Царству Божијему.'“

26. И отпојавши хвалу, изађоше на гору Маслинску.

27. И рече им Исус: „Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи, јер је писано: ‘Ударићу пастира и овце ће се разбећи.’

28. Али по васкрсењу мом ићи ћу пред вама у Галилеју.“

29. А Петар му рече: „Ако се и сви саблазне, ја нећу.“

30. И рече му Исус: „Заиста ти кажем: ‘Данас, ове ноћи, пре него што петао два пута запева, ти ћеш ме се три пута одрећи.'“

31. А Петар још одлучније говораше: „Ако бих морао и умрети с тобом, нећу те се одрећи.“ Исто тако и сви говораху.

32. И дођоше на место које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: „Седите овде док ја одем да се помолим Богу.“

33. И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и стаде се врло жалостити и туговати.

34. И рече им: „Жалосна је душа моја до смрти; останите овде и бдите.“

35. И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час, ако је могуће.

36. И говораше: „Ава, Оче, све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти.“

37. И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: „Симоне, зар спаваш? Зар не могасте један час пробдети?

38. Бдите и молите се да не паднете у искушење; јер дух је срчан али је тело слабо.“

39. И опет отиде и помоли се Богу говорећи оне исте речи.

40. И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили.

41. И дође и трећи пут, и рече им: „Спавате, дакле, и почивате. Доста је. Дође час, ево се предаје Син Човечији у руке грешника.

42. Устаните, хајдемо! Ево се издајник мој приближио.“