Јеванђеље Матеј, зачало 108 (26,6-16)
А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавога, приступи му жена са алавастровом посудом скупоценога мира
Подели чланак са другима
Страдална седмица и Васкрс
Велика среда
На јутрењу
Јеванђеље Јован, зачало 41 (од пола) (12,17-50)
17. А сведочаше народ који беше с њим када Лазара позва из гроба и подиже га из мртвих.18. Због тога му и изађе народ у сретање, јер чу да је он учинио ово знамење.19. А фарисеји рекоше међу собом: „Видите како ништа не помаже. Ето, свет оде за њим.“20. А беху и неки Јелини међу онима који дођоше да се поклоне о Празнику.21. Они, дакле, приступише Филипу, који беше из Витсаиде Галилејске, и мољаху га говорећи: „Господине, хоћемо да видимо Исуса.“22. Дође Филип и каза Андреју, а опет Андреј и Филип казаше Исусу.23. А Исус им одговори говорећи: „Дошао је час да се прослави Син Човечији.24. Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси.25. Који воли живот свој изгубиће га, а ко мрзи живот свој на овоме свету сачуваће га за живот вечни.26. Ко мени служи, за мном нека иде, и где сам ја, онде ће и слуга мој бити; и ко мени служи томе ће дати почаст Отац мој.27. Сад је душа моја узбуђена, и шта да речем? Оче, спаси ме од часа овога; али зато дођох за час овај.28. Оче, прослави име своје!“ Тада глас дође с неба: „И прославих, и опет ћу прославити!“29. А народ који стајаше, када то чу, говораше да је гром загрмио; а други говораху: „Анђео ми је говорио.“30. Исус одговори и рече: „Овај глас није био мене ради но вас ради.31. Сад је суд овоме свету; сад ће кнез овога света бити избачен напоље.32. И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући себи.“33. А ово говораше, указујући каквом ће смрћу умрети.34. Народ му одговори: „Ми чусмо из Закона да Христос остаје вавек; и како ти говориш да се Сину Човечијем ваља подигнути? Ко је тај Син Човечији?“35. А Исус им рече: „Још је мало времена светлост са вама; идите док светлост имате да вас тама не обузме; а ко иде по тами не зна куда иде.“36. „Док светлост имате верујте у светлост, да будете синови светлости.“ Рекавши ово, Исус отиде и сакри се од њих.37. Јер иако је учинио толика знамења пред њима, не вероваху у њега;38. да се испуни реч Исаије пророка који рече: „Господе, ко верова проповеди нашој? И рука Господња коме се откри?“39. Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:40. „Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.“41. Ово рече Исаија када виде славу његову и говораше о њему.42. Али и од старешина многи вероваше у њега; но због фарисеја не признаваху, да не буду искључени из синагоге;43. Јер заволеше више славу људску него славу Божију.44. А Исус повика и рече: „Ко верује у мене, не верује у мене, него у Онога који ме је послао.45. И ко види мене, види Онога који ме је послао.46. Ја у свет дођох као светлост, да свако ко верује у мене не остане у тами.47. И ко чује моје речи и не верује, ја му не судим; јер не дођох да судим свету, него да спасем свет.48. Ко одбацује мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих, она ће му судити у посљедњи Дан.49. Јер ја не говорих сам од себе, него Отац мој који ме посла, он ми даде заповест шта да кажем и шта да говорим.50. И знам да је заповест његова живот вечни. Што год, дакле, ја говорим, онако говорим како ми је рекао Отац.“
На литургији
Јеванђеље Матеј, зачало 108 (26,6-16)
6. А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавога,7. приступи му жена са алавастровом посудом скупоценога мира, и изли на главу његову када сеђаше за трпезом.8. А кад ово видеше ученици његови, негодоваше говорећи: „Чему ова штета?9. Јер се могаше овај мирис продати скупо и дати сиромасима.10. А разумевши Исус рече им: „Што ометате жену? Она учини добро дело на мени.11. Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.12. А она изливши мирис овај на тело моје, учини то за мој погреб.13. Заиста вам кажем: Гдје се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се за спомен њен и ово што она учини.“14. Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде првосвештеницима,15. И рече: „Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати?“ А они му положише тридесет сребрника.16. И од тада тражаше згодно време да га изда.
Извор: pravoslavno.rs
Јеванђеље Матеј, зачало 108 (26,6-16)
А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавога, приступи му жена са алавастровом посудом скупоценога мира
Страдална седмица и Васкрс
Велика среда
На јутрењу
Јеванђеље Јован, зачало 41 (од пола) (12,17-50)
17. А сведочаше народ који беше с њим када Лазара позва из гроба и подиже га из мртвих.18. Због тога му и изађе народ у сретање, јер чу да је он учинио ово знамење.19. А фарисеји рекоше међу собом: „Видите како ништа не помаже. Ето, свет оде за њим.“20. А беху и неки Јелини међу онима који дођоше да се поклоне о Празнику.21. Они, дакле, приступише Филипу, који беше из Витсаиде Галилејске, и мољаху га говорећи: „Господине, хоћемо да видимо Исуса.“22. Дође Филип и каза Андреју, а опет Андреј и Филип казаше Исусу.23. А Исус им одговори говорећи: „Дошао је час да се прослави Син Човечији.24. Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси.25. Који воли живот свој изгубиће га, а ко мрзи живот свој на овоме свету сачуваће га за живот вечни.26. Ко мени служи, за мном нека иде, и где сам ја, онде ће и слуга мој бити; и ко мени служи томе ће дати почаст Отац мој.27. Сад је душа моја узбуђена, и шта да речем? Оче, спаси ме од часа овога; али зато дођох за час овај.28. Оче, прослави име своје!“ Тада глас дође с неба: „И прославих, и опет ћу прославити!“29. А народ који стајаше, када то чу, говораше да је гром загрмио; а други говораху: „Анђео ми је говорио.“30. Исус одговори и рече: „Овај глас није био мене ради но вас ради.31. Сад је суд овоме свету; сад ће кнез овога света бити избачен напоље.32. И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући себи.“33. А ово говораше, указујући каквом ће смрћу умрети.34. Народ му одговори: „Ми чусмо из Закона да Христос остаје вавек; и како ти говориш да се Сину Човечијем ваља подигнути? Ко је тај Син Човечији?“35. А Исус им рече: „Још је мало времена светлост са вама; идите док светлост имате да вас тама не обузме; а ко иде по тами не зна куда иде.“36. „Док светлост имате верујте у светлост, да будете синови светлости.“ Рекавши ово, Исус отиде и сакри се од њих.37. Јер иако је учинио толика знамења пред њима, не вероваху у њега;38. да се испуни реч Исаије пророка који рече: „Господе, ко верова проповеди нашој? И рука Господња коме се откри?“39. Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:40. „Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.“41. Ово рече Исаија када виде славу његову и говораше о њему.42. Али и од старешина многи вероваше у њега; но због фарисеја не признаваху, да не буду искључени из синагоге;43. Јер заволеше више славу људску него славу Божију.44. А Исус повика и рече: „Ко верује у мене, не верује у мене, него у Онога који ме је послао.45. И ко види мене, види Онога који ме је послао.46. Ја у свет дођох као светлост, да свако ко верује у мене не остане у тами.47. И ко чује моје речи и не верује, ја му не судим; јер не дођох да судим свету, него да спасем свет.48. Ко одбацује мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих, она ће му судити у посљедњи Дан.49. Јер ја не говорих сам од себе, него Отац мој који ме посла, он ми даде заповест шта да кажем и шта да говорим.50. И знам да је заповест његова живот вечни. Што год, дакле, ја говорим, онако говорим како ми је рекао Отац.“
На литургији
Јеванђеље Матеј, зачало 108 (26,6-16)
6. А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавога,7. приступи му жена са алавастровом посудом скупоценога мира, и изли на главу његову када сеђаше за трпезом.8. А кад ово видеше ученици његови, негодоваше говорећи: „Чему ова штета?9. Јер се могаше овај мирис продати скупо и дати сиромасима.10. А разумевши Исус рече им: „Што ометате жену? Она учини добро дело на мени.11. Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.12. А она изливши мирис овај на тело моје, учини то за мој погреб.13. Заиста вам кажем: Гдје се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се за спомен њен и ово што она учини.“14. Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде првосвештеницима,15. И рече: „Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати?“ А они му положише тридесет сребрника.16. И од тада тражаше згодно време да га изда.
Извор: pravoslavno.rs
