Чуда преподобног МАКАРИЈА Александријског
Свети Макарије узе младунче у руке и, пљунувши му у очи, помоли се Богу, и оно одмах прогледа. А мајка, пошто га нахрани, узе га и тако отиде.
Подели чланак са другима
Слуга Христов Пафнутије, ученик овога славнога подвижника, причаше нам да је једнога дана, када је блажени и бесмртни Макарије седео у дворишту своје ћелије и беседио с Богом, хијена нека донела к њему своје младунче које бејаше слепо.
Гурнувши главом вратанца на дворишту, она дође к Макарију који сеђаше тамо и спусти младунче пред ноге његове.
Свети Макарије узе младунче у руке и, пљунувши му у очи, помоли се Богу, и оно одмах прогледа.
А мајка, пошто га нахрани, узе га и тако отиде.
Идућег дана хијена донесе Светом Макарију кожу неке велике овце.
Када Светитељ угледа кожу, рече хијени:
„Откуда теби ова кожа; ти си сигурно растргла нечију овцу? Ја нећу да примим од тебе оно што је добијено на неправедан начин“.
А хијена саже главу до земље, и паде на колена крај Светитељевих ногу, дајући му кожу.
Он јој рече:
„Ја ти рекох да нећу примити, ако ми се не закунеш да више нећеш цвелити сиромашне људе једући им овце“.
А она на то саже своју главу, као пристајући на речи Светитељеве. Тада он прими кожу од хијене.
Овај слуга Христов остави ову кожу светом и блаженом Атанасију Великом.
А блажена слушкиња Христова Меланија причаше ми:
„Од светог и чудесног човека Макарија ја сам узимала ону кожу која се називала дар хијене“.
И шта је чудно у томе, ако људима, који су распели себе свету, хијена, којој су они учинили добро, доноси дарове у славу Бога и у част његових слугу?
Онај који је пред пророком Данилом укротио лавове, и овој је хијени даровао разум.
Једанпут отидох овоме духовном монаху, великом Макарију, и нађох где неки презвитер са села лежи покрај његове ћелије.
Глава му је сва била толико разједена болешћу, званом рак, да му се сва темењача видела.
Он је био дошао Макарију ради исцељења, али овај није хтео ни да га види.
Ја стадох молити Светитеља: „Молим те, смилуј се на овог патника, и дај му бар неки одговор“.
А Светитељ ми одговори: „Он је недостојан исцељења; Господ му је послао онакву болест да би га уразумио.
Ако хоћеш да се он исцели, саветуј му да никада више не врши Свете Тајне“.
Ја му рекох: „Ради чега, молим те, реци ми“. Он ми одговори: „Чинио је блуд и служио Литургију, због тога је тако кажњен сада.
Ако дакле он од страха престане чинити оно што се дрзнуо чинити из нехата, Бог ће га исцелити“.
Када ја то испричах патнику, он ми са заклетвом обећа да више неће свештенодејствовати.
Тада га Макарије прими и рече му: „Верујеш ли ти да постоји Бог од кога се ништа не скрива?“
„Верујем“, одговори овај. Затим му рече Макарије:
„Ниси требао да се шалиш са Богом!“ „Нисам требао, господине мој“, одговори овај.
Рече му велики Макарије: „Ако сазнајеш свој грех и Божју казну, којој си подвргнут због греха, онда се поправи y будуће“.
Презвитер исповеди свој грех и даде обећање да више неће грешити и да више неће служити олтару, него ће стати y ред мирјана.
Затим Светитељ метну руке своје на њега; и он за неколико дана оздрави, и отиде здрав дому своме, славећи Бога и благодарећи великог Макарија.
Извор: svetosavlje.org
Чуда преподобног МАКАРИЈА Александријског
Свети Макарије узе младунче у руке и, пљунувши му у очи, помоли се Богу, и оно одмах прогледа. А мајка, пошто га нахрани, узе га и тако отиде.
Слуга Христов Пафнутије, ученик овога славнога подвижника, причаше нам да је једнога дана, када је блажени и бесмртни Макарије седео у дворишту своје ћелије и беседио с Богом, хијена нека донела к њему своје младунче које бејаше слепо.
Гурнувши главом вратанца на дворишту, она дође к Макарију који сеђаше тамо и спусти младунче пред ноге његове.
Свети Макарије узе младунче у руке и, пљунувши му у очи, помоли се Богу, и оно одмах прогледа.
А мајка, пошто га нахрани, узе га и тако отиде.
Идућег дана хијена донесе Светом Макарију кожу неке велике овце.
Када Светитељ угледа кожу, рече хијени:
„Откуда теби ова кожа; ти си сигурно растргла нечију овцу? Ја нећу да примим од тебе оно што је добијено на неправедан начин“.
А хијена саже главу до земље, и паде на колена крај Светитељевих ногу, дајући му кожу.
Он јој рече:
„Ја ти рекох да нећу примити, ако ми се не закунеш да више нећеш цвелити сиромашне људе једући им овце“.
А она на то саже своју главу, као пристајући на речи Светитељеве. Тада он прими кожу од хијене.
Овај слуга Христов остави ову кожу светом и блаженом Атанасију Великом.
А блажена слушкиња Христова Меланија причаше ми:
„Од светог и чудесног човека Макарија ја сам узимала ону кожу која се називала дар хијене“.
И шта је чудно у томе, ако људима, који су распели себе свету, хијена, којој су они учинили добро, доноси дарове у славу Бога и у част његових слугу?
Онај који је пред пророком Данилом укротио лавове, и овој је хијени даровао разум.
Једанпут отидох овоме духовном монаху, великом Макарију, и нађох где неки презвитер са села лежи покрај његове ћелије.
Глава му је сва била толико разједена болешћу, званом рак, да му се сва темењача видела.
Он је био дошао Макарију ради исцељења, али овај није хтео ни да га види.
Ја стадох молити Светитеља: „Молим те, смилуј се на овог патника, и дај му бар неки одговор“.
А Светитељ ми одговори: „Он је недостојан исцељења; Господ му је послао онакву болест да би га уразумио.
Ако хоћеш да се он исцели, саветуј му да никада више не врши Свете Тајне“.
Ја му рекох: „Ради чега, молим те, реци ми“. Он ми одговори: „Чинио је блуд и служио Литургију, због тога је тако кажњен сада.
Ако дакле он од страха престане чинити оно што се дрзнуо чинити из нехата, Бог ће га исцелити“.
Када ја то испричах патнику, он ми са заклетвом обећа да више неће свештенодејствовати.
Тада га Макарије прими и рече му: „Верујеш ли ти да постоји Бог од кога се ништа не скрива?“
„Верујем“, одговори овај. Затим му рече Макарије:
„Ниси требао да се шалиш са Богом!“ „Нисам требао, господине мој“, одговори овај.
Рече му велики Макарије: „Ако сазнајеш свој грех и Божју казну, којој си подвргнут због греха, онда се поправи y будуће“.
Презвитер исповеди свој грех и даде обећање да више неће грешити и да више неће служити олтару, него ће стати y ред мирјана.
Затим Светитељ метну руке своје на њега; и он за неколико дана оздрави, и отиде здрав дому своме, славећи Бога и благодарећи великог Макарија.
Извор: svetosavlje.org
