Чуда преподобног Јевтимија Великог
И павши ничице у цркви, мољаше Бога са сузама да се смилује на створења своја, и посети земљу милошћу и добротом, и напоји је кишом.
Подели чланак са другима
Догоди се једном да мноштво Јермена, који иђаху из Светога Града на Јордан, сврнуше десно и дођоше у лавру, јер Бог беше тако удесио, да би врлина и велика вера оца моћно заблистала.
Јермена беше више до четири стотине. Старац виде да су гладни, па дозва Дометијана економа, и рече:
Постави овим људима да једу. А он му одговори: Оче, ми немамо храну ни за десеторицу; а где би смо нашли хлеба за толики народ!
Светитељ пак, пун пророчког дара, рече: Иди, учини како ти наређујем, јер овако говори Дух Свети: Ови ће људи јести до сита, а и нама ће обилно остати.
– Дометијан оде у хлебару, у којој раније беше мало хлеба, а сада не могаше отворити врата, јер Божји благослов беше испунио хлебару хлебовима све до плафона.
Дометијан дозва неколико братије, извалише врата, и хлебови покуљаше из хлебаре.
Исто тако такав благослов беше и на вину и на уљу, јер се судови изненада напунише.
И сви једоше и наситише се. И у току три месеца не могаху да наместе врата на њихово место од велике количине хлебова, ма да узимаху хлебове, они се не умањиваху, као некада у оне гостољубиве удовице у Сарепти Сидонској, што се брашно не потроши и уље не нестаде.
Дивећи се томе чуду, Дометијан се баци пред ноге учитељу, молећи опроштај. А старац га посаветова и поучи у погледу гостољубља и наде у Бога.
***
У то време дуго не паде киша, и настаде силна суша. И испуни се реч Светог Писма:
Небо над главом твојом биће од бакра, а земља под тобом од гвожђа (5. Мојс. 28, 23).
И због велике суше сви беху веома тужни. Братија с преподобним Теоктистом мољаху великог Јевтимија да се помоли Богу, и измоли кишу, јер знађаху како је моћна молитва његова пред Богом.
Али он одбијаше. Наступи празник Богојављења Господњег, и приближаваше се дан, у који је светитељ по своме обичају одлазио у пустињу све до Цвети.
Тада се слеже силан народ из Светог Града и околних села, носећи крст и вапијући:
Господе, помилуј! И дођоше великоме Јевтимију, не дајући му да иде у пустињу, док не умоли Бога да им да кишу.
Чувши њихов вапај, преподобни изиђе пред њих, и рече: Шта тражите од грешна човека?
Јер ја, децо, немам смелости да се молим Богу за кишу. Грешан сам, те је и мени самом више него другима потребније милосрђе Божје; нарочито у ово време гнева Божја. Јер греси наши нас одвајају од Бога; лик његов оскрнависмо; Цркву његову омразисмо, робујући похотама и разним страстима; у грамжљивости и зависти живимо; одвратни смо не навидећи један другога.
Због тога Бог пусти на нас ову казну, да бисмо се, поучени њоме, покајали. A када будемо поправили себе покајањем, тада ће нас услишити, јер стоји написано: Господ је близу свих који га призивају у истини (Пс 144, 18). – Док светитељ тако говораше народу, сви као једним устима повикаше: Ти се сам оче, помоли за нас.
И верујемо да ће Бог услишити молитву твоју, јер испуњује вољу оних који Га се боје.
Оваквим речима умољен, преподобни узе присутне оце, и пође у цркву, наредивши и људима да се моле.
И павши ничице у цркви, мољаше Бога са сузама да се смилује на створења своја, и посети земљу милошћу и добротом, и напоји је кишом.
И док се он мољаше, дуну југ, и цело се небо наоблачи, и проломи се грмљавина, и паде силна киша.
И уставши са молитве, рече народу: Ето, Бог услиши ваше молитве, и благословиће ову годну више других година. Стога се потрудите да и ви угодите Њему добрим делима, јер Он изли милост своју на вас. – И тако их отпусти. А велика киша је падала много дана, те светитељ не могаде по обичају свом отићи у пустињу.
И благословена би изобиљем плодова земаљских година та више од других година, као што светитељ рече.
Теревон, син Петра епископа, званог Аспевет, имађаше жену, но, и ако беше дуго с њом у браку, не имађаше деце, јер му супруга беше нероткиња.
Стога је он доведе чудотворцу Јевтимију, молећи га и говорећи: Знам, оче, да ће Бог услишити твоје молитве, јер испуњује вољу оних који Га се боје.
Молим дакле твоју светињу, помоли се за нас човекољубивом Богу да разреши бесплодност моје супруге, и да нам да порода.
– Светитељ три пута благослови знамењем светога крста њега и жену, и рече им: Ево, Бог вам дарује пород, јер ћете добити три сина.
– Поверовавши речима светитељевим, они радосни отидоше дома.
И затрудневши жена, роди првенца, и наденуше му дедино име: Петар.
А после, у току времена, она роди и друга два сина. И зби се пророштво преподобнога.
***
Један брат у лаври, по имену Емилијан, једне ноћи уочи недеље у свануће, по демонском дејству распали се похотом телесном и подаде се прљавим мислима, жудећи у срцу за грехом. Догоди се да у то време преподобни Јевтимије, идући на јутрење у цркву, пролажаше поред места где се налазио брат захваћен похотом, и осети смрад демона блуда.
Познавши шта је по среди, рече: Проклети нечисти душе, нека ти Бог запрети!
– И одмах брат Емилијан паде на земљу бацајући пену, демонујући. Слегоше се братија, и донеше свећу, и преподобни рече братији:
Видите ли овога брата, који је од младости досада живео добро у чистоти тела свог, а сада, попустивши, размишљаше о телесној наслади са жудњом, и наслађиваше се тим прљавим мислима, и ето демон је овладао њиме.
Извуцимо дакле и ми поуку из ове његове невоље, и нека сваки зна ово: ако се неко и не дотиче туђег тела, нити телом чини гадни грех, већ умом блудничи, примајући прљаве мисли, и задржавајући их, и пристајући на њих, и наслађујући се њима, тај је блудник и демон влада њиме.
Извор: Из житија преподобног Јевтимија Великог
svetosavlje.org
Чуда преподобног Јевтимија Великог
И павши ничице у цркви, мољаше Бога са сузама да се смилује на створења своја, и посети земљу милошћу и добротом, и напоји је кишом.
Догоди се једном да мноштво Јермена, који иђаху из Светога Града на Јордан, сврнуше десно и дођоше у лавру, јер Бог беше тако удесио, да би врлина и велика вера оца моћно заблистала.
Јермена беше више до четири стотине. Старац виде да су гладни, па дозва Дометијана економа, и рече:
Постави овим људима да једу. А он му одговори: Оче, ми немамо храну ни за десеторицу; а где би смо нашли хлеба за толики народ!
Светитељ пак, пун пророчког дара, рече: Иди, учини како ти наређујем, јер овако говори Дух Свети: Ови ће људи јести до сита, а и нама ће обилно остати.
– Дометијан оде у хлебару, у којој раније беше мало хлеба, а сада не могаше отворити врата, јер Божји благослов беше испунио хлебару хлебовима све до плафона.
Дометијан дозва неколико братије, извалише врата, и хлебови покуљаше из хлебаре.
Исто тако такав благослов беше и на вину и на уљу, јер се судови изненада напунише.
И сви једоше и наситише се. И у току три месеца не могаху да наместе врата на њихово место од велике количине хлебова, ма да узимаху хлебове, они се не умањиваху, као некада у оне гостољубиве удовице у Сарепти Сидонској, што се брашно не потроши и уље не нестаде.
Дивећи се томе чуду, Дометијан се баци пред ноге учитељу, молећи опроштај. А старац га посаветова и поучи у погледу гостољубља и наде у Бога.
***
У то време дуго не паде киша, и настаде силна суша. И испуни се реч Светог Писма:
Небо над главом твојом биће од бакра, а земља под тобом од гвожђа (5. Мојс. 28, 23).
И због велике суше сви беху веома тужни. Братија с преподобним Теоктистом мољаху великог Јевтимија да се помоли Богу, и измоли кишу, јер знађаху како је моћна молитва његова пред Богом.
Али он одбијаше. Наступи празник Богојављења Господњег, и приближаваше се дан, у који је светитељ по своме обичају одлазио у пустињу све до Цвети.
Тада се слеже силан народ из Светог Града и околних села, носећи крст и вапијући:
Господе, помилуј! И дођоше великоме Јевтимију, не дајући му да иде у пустињу, док не умоли Бога да им да кишу.
Чувши њихов вапај, преподобни изиђе пред њих, и рече: Шта тражите од грешна човека?
Јер ја, децо, немам смелости да се молим Богу за кишу. Грешан сам, те је и мени самом више него другима потребније милосрђе Божје; нарочито у ово време гнева Божја. Јер греси наши нас одвајају од Бога; лик његов оскрнависмо; Цркву његову омразисмо, робујући похотама и разним страстима; у грамжљивости и зависти живимо; одвратни смо не навидећи један другога.
Због тога Бог пусти на нас ову казну, да бисмо се, поучени њоме, покајали. A када будемо поправили себе покајањем, тада ће нас услишити, јер стоји написано: Господ је близу свих који га призивају у истини (Пс 144, 18). – Док светитељ тако говораше народу, сви као једним устима повикаше: Ти се сам оче, помоли за нас.
И верујемо да ће Бог услишити молитву твоју, јер испуњује вољу оних који Га се боје.
Оваквим речима умољен, преподобни узе присутне оце, и пође у цркву, наредивши и људима да се моле.
И павши ничице у цркви, мољаше Бога са сузама да се смилује на створења своја, и посети земљу милошћу и добротом, и напоји је кишом.
И док се он мољаше, дуну југ, и цело се небо наоблачи, и проломи се грмљавина, и паде силна киша.
И уставши са молитве, рече народу: Ето, Бог услиши ваше молитве, и благословиће ову годну више других година. Стога се потрудите да и ви угодите Њему добрим делима, јер Он изли милост своју на вас. – И тако их отпусти. А велика киша је падала много дана, те светитељ не могаде по обичају свом отићи у пустињу.
И благословена би изобиљем плодова земаљских година та више од других година, као што светитељ рече.
Теревон, син Петра епископа, званог Аспевет, имађаше жену, но, и ако беше дуго с њом у браку, не имађаше деце, јер му супруга беше нероткиња.
Стога је он доведе чудотворцу Јевтимију, молећи га и говорећи: Знам, оче, да ће Бог услишити твоје молитве, јер испуњује вољу оних који Га се боје.
Молим дакле твоју светињу, помоли се за нас човекољубивом Богу да разреши бесплодност моје супруге, и да нам да порода.
– Светитељ три пута благослови знамењем светога крста њега и жену, и рече им: Ево, Бог вам дарује пород, јер ћете добити три сина.
– Поверовавши речима светитељевим, они радосни отидоше дома.
И затрудневши жена, роди првенца, и наденуше му дедино име: Петар.
А после, у току времена, она роди и друга два сина. И зби се пророштво преподобнога.
***
Један брат у лаври, по имену Емилијан, једне ноћи уочи недеље у свануће, по демонском дејству распали се похотом телесном и подаде се прљавим мислима, жудећи у срцу за грехом. Догоди се да у то време преподобни Јевтимије, идући на јутрење у цркву, пролажаше поред места где се налазио брат захваћен похотом, и осети смрад демона блуда.
Познавши шта је по среди, рече: Проклети нечисти душе, нека ти Бог запрети!
– И одмах брат Емилијан паде на земљу бацајући пену, демонујући. Слегоше се братија, и донеше свећу, и преподобни рече братији:
Видите ли овога брата, који је од младости досада живео добро у чистоти тела свог, а сада, попустивши, размишљаше о телесној наслади са жудњом, и наслађиваше се тим прљавим мислима, и ето демон је овладао њиме.
Извуцимо дакле и ми поуку из ове његове невоље, и нека сваки зна ово: ако се неко и не дотиче туђег тела, нити телом чини гадни грех, већ умом блудничи, примајући прљаве мисли, и задржавајући их, и пристајући на њих, и наслађујући се њима, тај је блудник и демон влада њиме.
Извор: Из житија преподобног Јевтимија Великог
svetosavlje.org
