Преподобни ЈОВАН Мосха - О авви Илији
Удовољи, дакле, својој жељи колико год хоћеш, али знај, за једно такво уживање изгубићеш све раније трудове своје.
Подели чланак са другима
О авви Илији
Авва Илија, пастир, нам је причао следеће:
Некада сам живео у једној пећини у јорданској области јер нисам имао богослужбено општење са аввом Макаријем, епископом јерусалимским. Једног дана, око подне, док је жега била веома велика, неко је покуцао на врата моје пећине. Изишао сам и пред собом угледао жену. Рекох јој:
„Шта радиш овде?“
„Господине авва, ја живим истим испосничким животом као и ти.
Налазим се недалеко од тебе у једној малој пећини.“
Тада ми показа руком у правцу југа и настави:
„Ходајући кроз ову пустињу много сам ожеднела и молим те, учини ми љубав, дај ми мало воде.“
Изнео сам мој суд са водом и дао јој да пије.
Када је отишла, ђаво стаде да ми убацује у главу свакакве помисли у вези ње, наводећи ме на искушење.
Како нисам могао себе да победим, а више нисам могао да задржавам огањ телесне страсти, узео сам штап, изишао из пећине и по врућини која је и камење пекла, пошао да је нађем са намером да удовољим својој телесној жељи.
Када сам прешао око двеста метара и поред тога што сам горео од телесне жеље, дођох у екстазу и видех да се земља отвара и да ме прождире.
Предамном су се кретала мртва натрулела тела која су заударала тако језиво да то нико ни замислити не може.
Видех тамо и неког достојанственог младића који ми рече:
„Ево, ово је жена, а ово је мушкарац.
Удовољи, дакле, својој жељи колико год хоћеш, али знај, за једно такво уживање изгубићеш све раније трудове своје.
Види ради којег се греха ви људи лишавате Царства Небескога.
Тешко роду људскоме! Зар за тренутак уживања желиш сву награду да изгубиш?“
Ја сам од оног силног смрада пао на земљу.
Онај младић ми је тада пришао, подигао ме и ја сам осетио да ме је телесна борба напустила.
Тада сам се, пун благодарности према Богу, вратио у своју келију.
Извор: svetosavlje.org
Преподобни ЈОВАН Мосха - О авви Илији
Удовољи, дакле, својој жељи колико год хоћеш, али знај, за једно такво уживање изгубићеш све раније трудове своје.
О авви Илији
Авва Илија, пастир, нам је причао следеће:
Некада сам живео у једној пећини у јорданској области јер нисам имао богослужбено општење са аввом Макаријем, епископом јерусалимским. Једног дана, око подне, док је жега била веома велика, неко је покуцао на врата моје пећине. Изишао сам и пред собом угледао жену. Рекох јој:
„Шта радиш овде?“
„Господине авва, ја живим истим испосничким животом као и ти.
Налазим се недалеко од тебе у једној малој пећини.“
Тада ми показа руком у правцу југа и настави:
„Ходајући кроз ову пустињу много сам ожеднела и молим те, учини ми љубав, дај ми мало воде.“
Изнео сам мој суд са водом и дао јој да пије.
Када је отишла, ђаво стаде да ми убацује у главу свакакве помисли у вези ње, наводећи ме на искушење.
Како нисам могао себе да победим, а више нисам могао да задржавам огањ телесне страсти, узео сам штап, изишао из пећине и по врућини која је и камење пекла, пошао да је нађем са намером да удовољим својој телесној жељи.
Када сам прешао око двеста метара и поред тога што сам горео од телесне жеље, дођох у екстазу и видех да се земља отвара и да ме прождире.
Предамном су се кретала мртва натрулела тела која су заударала тако језиво да то нико ни замислити не може.
Видех тамо и неког достојанственог младића који ми рече:
„Ево, ово је жена, а ово је мушкарац.
Удовољи, дакле, својој жељи колико год хоћеш, али знај, за једно такво уживање изгубићеш све раније трудове своје.
Види ради којег се греха ви људи лишавате Царства Небескога.
Тешко роду људскоме! Зар за тренутак уживања желиш сву награду да изгубиш?“
Ја сам од оног силног смрада пао на земљу.
Онај младић ми је тада пришао, подигао ме и ја сам осетио да ме је телесна борба напустила.
Тада сам се, пун благодарности према Богу, вратио у своју келију.
Извор: svetosavlje.org
