28. И како не марише да познају Бога, предаде их Бог у покварен ум да чине што је неприлично, 

29. њих који су испуњени сваке неправде, блуда, злоће, лакомства, неваљалства, пуни зависти, убиства, свађе, лукавства, злоћудности; 

30. дошаптачи, опадачи, богомрсци, насилници, гордељивци, хвалисавци, измишљачи зала, непокорни родитељима, 

31. неразумни, невере, неосетљиви, непомирљиви, немилостиви. 

32. Они, познавши правду Божију, да који то чине заслужују смрт, не само да чине то, него и одобравају онима који то чине.

1. Зато немаш изговора, о човече, који год судиш, јер у чему судиш другоме, себе осуђујеш; јер ти који судиш, чиниш то исто. 

2. А знамо да је суд Божији истинит над онима који то чине. 

3. А помишљаш ли то, о човече, који судиш онима који то чине, а чиниш исто, да ћеш ти избећи суд Божији? 

4. Или презиреш богатство његове доброте и кротости и дуготрпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води? 

5. Него својом упорношћу и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева и откривања праведнога суда Бога, 

6. који ће дати свакоме по делима његовим: 

7. живот вечни онима који истрајношћу у добрим делима траже славу и част и бесмртност; 

8. а јарост и гњев онима који се упорно противе истини а покоравају неправди. 

9. Невоља и туга на сваку душу човека који чини зло, а најпре Јудејца и Јелина;