1. Или не знате, браћо, јер говорим онима који знају закон, да закон влада над човеком само докле он живи? 

2. Јер је удата жена везана законом за живог мужа; ако ли муж умре, разреши се од закона мужевљева. 

3. Зато, дакле, док јој је муж жив биће прељубница ако пође за другога мужа; ако ли јој умре муж, слободна је од закона, да не буде прељубница ако пође за другога мужа. 

4. Тако, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да припаднете другоме, Ономе који устаде из мртвих, да плод донесемо Богу. 

5. Јер кад бeјасмо у телу, страсти греховне кроз закон дејствоваху у нашим удима да се смрти плод доноси. 

6. А сад се ослободисмо од закона умревши ономе што нас држаше, да служимо (Богу) у новоме духу а не по староме слову. 

7. Шта ћемо, дакле, рећи? Да је закон грех? Никако! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер ни за жељу не бих знао да закон не каза: Не пожели! 

8. А грех узевши повод кроз заповест изазва у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав. 

9. А ја живљах некад без закона; а када дође заповест, грех оживље, 

10. a ја умрех, и нађе се да ми заповест дата за живот би на смрт. 

11. Јер грех узевши повод кроз заповест превари ме и уби ме њоме. 

12. Тако, дакле, закон је свет, и заповест је света и праведна и добра. 

13. Зар ми, дакле, добро донесе смрт? Никако! Него грех, да се покаже као грех, причини ми смрт кроз добро, да буде грех до крајности грешан кроз заповест.