Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 137 (7,12-24)

12. А осталима говорим ја, а не Господ: 12. Ако неки брат има жену неверујућу и она се приволи да живи с њим, нека је не оставља.

13. И ако нека жена има мужа неверујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља. 

14. Јер се неверујући муж посвети женом, и жена неверујућа посвети се мужем; иначе деца ваша била би нечиста, а сада су света. 

15. Ако ли се неверујући раздваја, нека се раздвоји; брат или сестра у таквом случају нису ропски везани; јер на мир нас је позвао Бог. 

16. Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, можда ћеш спасти жену? 

17. Само како Бог свакоме додели, сваки како га је Господ призвао, онако нека живи. И тако заповедам по свима Црквама. 

18. Је ли ко призван као обрезан? Нека се не гради необрезан. Је ли ко призван као необразан? Нека се не обрезује. 

19. Обрезање није ништа, и необрезање није ништа, него држање заповести Божијих. 

20. Сваки нека остане у ономе звању у коме је призван. 

21. Јеси ли призван као роб? Немој да бринеш, него ако и можеш постати слободан, радије се стрпи. 

22. Јер који је као роб призван у Господу, слободњак је Господњи; тако и који је призван као слободњак, роб је Христов. 

23. Купљени сте скупо; не будите робови људима.

24. Сваки, браћо, у чему је призван у ономе нека остане пред Богом.