Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 187 (8,16-24; 9,1-5

16. А хвала Богу. који је дао такво старање за вас у срце Титово, 
17. да прими молбу, па будући врло ревностан, да оде к вама драговољно. 

18. А посласмо с њим и брата кога хвале по свима Црквама због проповедања јеванђеља. 
19. И не само то, него је и одређен од Цркава да иде с нама на ово доброчинство коме ми служимо у славу самога Господа и по нашој жељи; 

20. чувајући се тога да нас ко не покуди за наше руковање оволиким обиљем прилога, 
21. јер се старамо за добро не само пред Господом него и пред људима. 

22. А посласмо с њима и брата својега, којега много пута познасмо у многим стварима да је ревностан, а сад још много ревноснији, због великог уздања у вас. 
23. Што се тиче Тита, он је мој друг и сарадник међу вама, а браћа наша, они су посланици Цркава, слава Христова. 

24. Покажите им, дакле, пред лицем Цркава, сведочанство ваше љубави и наше похвале за вас.

1. Јер за такво служење светима излишно ми је да вам пишем; 
2. јер знам вашу добру вољу, због које се поносим вама пред Македонцима, пошто се Ахаја припреми још од лани, а ваша ревност подстаче многе. 

3. А браћу послах да наша хвала због вас у овој ствари не буде узалудна, него да будете припремљени, као што говорих, 
4. да се, ако дођу са мном Македонци и нађу вас неприпремљене, не постидимо ми, да не кажемо ви, због ове хвале. 

5. Тако нађох, да је потребно умолити браћу, да пре оду к вама и да припреме раније обећани ваш благослов, да он буде готов као благослов, а не као шкртост.