Седмица 5. по Духовима / Среда 5. по Духовима

БЕСЕДА о задужењу Бога

Господу позајима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово. (Приче Сол 19, 17)

И сиромах који проси и богаташ који даје – обојица задужују Господа, но само под условом да сиромах проси у име Господње и са смирењем, и да богаташ даје у име Господње и са милосрђем.
Свако ко прима, треба да зна, да Божје прима; и свако ко даје, треба да зна, да Божје даје.

Такво давање има цену, и такво примање има цену.
Сви ми наги улазимо у овај свет, и наги излазимо из њега. Сви смо ми просјаци пред Господом, јер ничега немамо, што нисмо од Господа примили.

Зато поклањај брату сиромаху, као што је и теби Бог поклонио.
Туђе узимаш и своме дајеш, кад милостињу чиниш.

Сиромах човек ближи ти је од свега твога имања, као што је и Богу, створитељу људи, сваки човек драгоценији несравњено од свега имања свога. Ако ти је дато богатство, дато ти је на кушање.
Да се искуша срце твоје! Да види Бог и све војске небеске, да ли си ти разумео, од кога је твоје богатство и на што ти је оно дато. Благо теби, ако знаш, да је имање твоје од Бога и Божје!

Благо теби, ако сиромахе рачунаш у задругаре своје, у чељад своју, и њима делиш од онога што је теби Бог поверио!

О како је неизмерно човекољубље Божје!
Гле, све што имаш, припада Богу, па ипак Бог сматра себе дужником твојим, ако ти од Његовог узимаш и сиромасима дајеш, и платиће ти за добро твоје.

Каква милост с овом да се равња!
О Господе човекољубиви, отвори ум наш да разумемо тајну Твоје милости, и омекшај срце наше као восак, да као восак гори и светли одблеском неисказиве милости Твоје!
Теби слава и хвала вавек.

Амин.

Извор: pravoslavno.rs