Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 105 (11,2-12)

Говорим, дакле: „Посрнуше ли да отпадну? Никако! Него је њихов пад спасење незнабошцима, да би се и они подстакли на ревност.

Подели чланак са другима

Посланица Светог Апостола Павла
Седмица 4. по Духовима
Среда 4. по Духовима
Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 105 (11,2-12)

2. Не одбаци Бог народ свој који унапред позна. Или не знате шта говори Писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи: 

3. „Господе, пророке твоје побише и жртвенике твоје раскопаше, и ја остадох једини и траже живот мој.” 

4. А шта му вели Божији одговор? – Оставих себи седам хиљада људи, који не приклонише колена пред Ваалом. 

5. Тако, дакле, и у садашње време постоји један остатак по избору благодати. 

6. Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела, више није благодат, јер дело већ не би било дело. 

7. Шта. дакле? Оно што Израиљ тражи не постиже, а изабрани постигоше; остали пак окореше, 

8. као што је написано: „Даде им Бог дух неосетљивости, очи да не виде и уши да не чују до дана данашњега.“ 

9. И Давид говори: „Нека им буде трпеза њихова замка и клопка и саблазан и одмазда; 

10. нека потамне очи њихове да не виде, и леђа њихова заувек савиј!” 

11. Говорим, дакле: „Посрнуше ли да отпадну? Никако! Него је њихов пад спасење незнабошцима, да би се и они подстакли на ревност. 

12. А ако је пад њихов богатство свету и пораз њихов богатство незнабошцима, колико ли је више пуноћа њихова?”

 

Извор: pravoslavno.rs

Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 105 (11,2-12)

Говорим, дакле: „Посрнуше ли да отпадну? Никако! Него је њихов пад спасење незнабошцима, да би се и они подстакли на ревност.

Посланица Светог Апостола Павла
Седмица 4. по Духовима
Среда 4. по Духовима
Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 105 (11,2-12)

2. Не одбаци Бог народ свој који унапред позна. Или не знате шта говори Писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи: 

3. „Господе, пророке твоје побише и жртвенике твоје раскопаше, и ја остадох једини и траже живот мој.” 

4. А шта му вели Божији одговор? – Оставих себи седам хиљада људи, који не приклонише колена пред Ваалом. 

5. Тако, дакле, и у садашње време постоји један остатак по избору благодати. 

6. Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела, више није благодат, јер дело већ не би било дело. 

7. Шта. дакле? Оно што Израиљ тражи не постиже, а изабрани постигоше; остали пак окореше, 

8. као што је написано: „Даде им Бог дух неосетљивости, очи да не виде и уши да не чују до дана данашњега.“ 

9. И Давид говори: „Нека им буде трпеза њихова замка и клопка и саблазан и одмазда; 

10. нека потамне очи њихове да не виде, и леђа њихова заувек савиј!” 

11. Говорим, дакле: „Посрнуше ли да отпадну? Никако! Него је њихов пад спасење незнабошцима, да би се и они подстакли на ревност. 

12. А ако је пад њихов богатство свету и пораз њихов богатство незнабошцима, колико ли је више пуноћа њихова?”


Извор: pravoslavno.rs

Подели чланак са другима

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *