13. Јер говорим вама незнабошцима; пошто сам ја апостол незнабожаца, хвалим служење своје, 

14. не бих ли како подстакао на ревност свој род и спасао неке од њих. 

15. Јер ако је одбацивање њихово помирење свету, шта би било примање — ако не оживљење из мртвих? 

16. Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране. 

17. Ако ли се неке гране одломише. и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих и постао заједничар корена и сокова маслинових. 

18. Не преузноси се над гранама; ако се пак узносиш, не носиш ти корен него корен тебе. 

19. Рећи ћеш, дакле: „Одломише се гране, да се ја прицепим.” 

20. Добро! Неверовањем се одломише, а ти вером стојиш. Не поноси се, него се бој. 

21. Јер кад Бог природне гране не поштеде, неће можда ни тебе поштедети. 

22. Види, дакле, доброту и строгост Божију: на онима што отпадоше строгост, а на теби доброту, ако останеш у доброти; иначе ћеш и ти бити одсечен. 

23. А и они, ако не остану у неверовању, биће прицепљени, јер је Бог моћан да их опет прицепи. 

24. Јер кад си ти одсечен од маслине, по природи дивље, и прицепио се, не по природи, на питому маслину, колико ће се пре, ови који су по природи, прицепити на своју маслину?