Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 118 (15,17-29)
Јер Македонија и Ахаја добровољно одлучише да скупе неки заједнички прилог за сиромахе међу светима у Јерусалиму.
Подели чланак са другима
Седмица 5. по Духовима / Четвртак 5. по Духовима
Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 118 (15,17-29)
17. Имам, дакле, хвалу у Христу Исусу у ономе што је по Богу;
18. jер се нећу усудити да говорим нешто што Христос није учинио кроза ме речју и делом за послушност незнабожаца,
19. у сили знакова и чудеса, у сили Духа Божијега; тако да сам од Јерусалима и наоколо све до Илирика испунио јеванђељем Христовим;
20. и тако се старах да ширим јеванђеље, не тамо где име Христово беше познато, да не зидам на туђем темељу;
21. него као што је писано: „Којима се не јави за њега, видеће: и који нису чули, разумеће.”
22. Зато и много пута бeјах спречен да дођем к вама;
23. а сад више немајући места у овим крајевима, а имајући жељу од много година да дођем к вама,
24. кад пођем у Шпанију, доћи ћу вам: јер се надам да ћу вас у пролазу видети, и ви ћете ме отпратити онамо кад се најпре бар донекле наситим вас.
25. А сад идем у Јерусалим служећи светима.
26. Јер Македонија и Ахаја добровољно одлучише да скупе неки заједнички прилог за сиромахе међу светима у Јерусалиму.
27. Добровољно одлучише, али и дужни су им; јер кад незнабошци постадоше учесници у њиховим духовним добрима, дужни су и они њима у телесним потребама послужити.
28. Кад ово, дакле, свршим, и овај им плод предам, поћи ћу у Шпанију преко вас.
29. А знам да кад дођем к вама, доћи ћу у пуноћи благослова јеванђеља Христова.
Извор: pravoslavno.rs
Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 118 (15,17-29)
Јер Македонија и Ахаја добровољно одлучише да скупе неки заједнички прилог за сиромахе међу светима у Јерусалиму.
Седмица 5. по Духовима / Четвртак 5. по Духовима
Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 118 (15,17-29)
17. Имам, дакле, хвалу у Христу Исусу у ономе што је по Богу;
18. jер се нећу усудити да говорим нешто што Христос није учинио кроза ме речју и делом за послушност незнабожаца,
19. у сили знакова и чудеса, у сили Духа Божијега; тако да сам од Јерусалима и наоколо све до Илирика испунио јеванђељем Христовим;
20. и тако се старах да ширим јеванђеље, не тамо где име Христово беше познато, да не зидам на туђем темељу;
21. него као што је писано: „Којима се не јави за њега, видеће: и који нису чули, разумеће.”
22. Зато и много пута бeјах спречен да дођем к вама;
23. а сад више немајући места у овим крајевима, а имајући жељу од много година да дођем к вама,
24. кад пођем у Шпанију, доћи ћу вам: јер се надам да ћу вас у пролазу видети, и ви ћете ме отпратити онамо кад се најпре бар донекле наситим вас.
25. А сад идем у Јерусалим служећи светима.
26. Јер Македонија и Ахаја добровољно одлучише да скупе неки заједнички прилог за сиромахе међу светима у Јерусалиму.
27. Добровољно одлучише, али и дужни су им; јер кад незнабошци постадоше учесници у њиховим духовним добрима, дужни су и они њима у телесним потребама послужити.
28. Кад ово, дакле, свршим, и овај им плод предам, поћи ћу у Шпанију преко вас.
29. А знам да кад дођем к вама, доћи ћу у пуноћи благослова јеванђеља Христова.
Извор: pravoslavno.rs
