Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 118 (15,17-29)

Јер Македонија и Ахаја добровољно одлучише да скупе неки заједнички прилог за сиромахе међу светима у Јерусалиму.

Подели чланак са другима

Посланица Светог Апостола Павла
Седмица 5. по Духовима / Четвртак  5. по Духовима
Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 118 (15,17-29)

 

17. Имам, дакле, хвалу у Христу Исусу у ономе што је по Богу; 

18. jер се нећу усудити да говорим нешто што Христос није учинио кроза ме речју и делом за послушност незнабожаца, 

19. у сили знакова и чудеса, у сили Духа Божијега; тако да сам од Јерусалима и наоколо све до Илирика испунио јеванђељем Христовим; 

20. и тако се старах да ширим јеванђеље, не тамо где име Христово беше познато, да не зидам на туђем темељу; 

21. него као што је писано: „Којима се не јави за њега, видеће: и који нису чули, разумеће.” 

22. Зато и много пута бeјах спречен да дођем к вама; 

23. а сад више немајући места у овим крајевима, а имајући жељу од много година да дођем к вама, 

24. кад пођем у Шпанију, доћи ћу вам: јер се надам да ћу вас у пролазу видети, и ви ћете ме отпратити онамо кад се најпре бар донекле наситим вас. 

25. А сад идем у Јерусалим служећи светима. 

26. Јер Македонија и Ахаја добровољно одлучише да скупе неки заједнички прилог за сиромахе међу светима у Јерусалиму. 

27. Добровољно одлучише, али и дужни су им; јер кад незнабошци постадоше учесници у њиховим духовним добрима, дужни су и они њима у телесним потребама послужити. 

28. Кад ово, дакле, свршим, и овај им плод предам, поћи ћу у Шпанију преко вас. 

29. А знам да кад дођем к вама, доћи ћу у пуноћи благослова јеванђеља Христова.

 

 

Извор: pravoslavno.rs

Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 118 (15,17-29)

Јер Македонија и Ахаја добровољно одлучише да скупе неки заједнички прилог за сиромахе међу светима у Јерусалиму.

Посланица Светог Апостола Павла
Седмица 5. по Духовима / Четвртак  5. по Духовима
Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 118 (15,17-29)

17. Имам, дакле, хвалу у Христу Исусу у ономе што је по Богу; 

18. jер се нећу усудити да говорим нешто што Христос није учинио кроза ме речју и делом за послушност незнабожаца, 

19. у сили знакова и чудеса, у сили Духа Божијега; тако да сам од Јерусалима и наоколо све до Илирика испунио јеванђељем Христовим; 

20. и тако се старах да ширим јеванђеље, не тамо где име Христово беше познато, да не зидам на туђем темељу; 

21. него као што је писано: „Којима се не јави за њега, видеће: и који нису чули, разумеће.” 

22. Зато и много пута бeјах спречен да дођем к вама; 

23. а сад више немајући места у овим крајевима, а имајући жељу од много година да дођем к вама, 

24. кад пођем у Шпанију, доћи ћу вам: јер се надам да ћу вас у пролазу видети, и ви ћете ме отпратити онамо кад се најпре бар донекле наситим вас. 

25. А сад идем у Јерусалим служећи светима. 

26. Јер Македонија и Ахаја добровољно одлучише да скупе неки заједнички прилог за сиромахе међу светима у Јерусалиму. 

27. Добровољно одлучише, али и дужни су им; јер кад незнабошци постадоше учесници у њиховим духовним добрима, дужни су и они њима у телесним потребама послужити. 

28. Кад ово, дакле, свршим, и овај им плод предам, поћи ћу у Шпанију преко вас. 

29. А знам да кад дођем к вама, доћи ћу у пуноћи благослова јеванђеља Христова.


Извор: pravoslavno.rs

Подели чланак са другима

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *