Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 145 (10,12-22)

12. Зато који мисли да стоји нека пази да не падне. 

13. Друго вас искушење није снашло осим човечијега; веран је Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити са искушењем и крај, да можете поднети. 

14. Зато, љубљени моји, бегајте од идолопоклонства. 

15. Као мудрима говорим; судите ви шта кажем. 

16. Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница тела Христова? 

17. Јер један је хлеб, једно смо тело многи, пошто се сви од једнога хлеба причешћујемо. 

18. Гледајте Израиља по телу: који једу жртве нису ли заједничари жртвеника? 

19. Шта, дакле, кажем? Да је идол нешто? Или да је идолска жртва нешто? 

20. Не, него да оно што незнабошци жртвују, демонима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са демонима. 

21. Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску; не можете учествовати у трпези Господњој и у трпези демонској. 

22. Зар да разљутимо Господа? Јесмо ли јачи од њега?