БЕСЕДА о богонадахнутом срцу и језику

Отригнуће срце моје ријеч добру. Језик је мој трска књижника хитрописца. (Пс. 44, 1)

Ево надахнућа Духом Божјим! Пророк хоће да говори о Христу Господу, и срце му набујало силом и мудрошћу.
Зато он не каже: рећиће или исказаће срце моје реч добру, него отригнуће, као да део свога сопственог срца износи напоље.

Као млаз воде из препуног извора.
Бујна вода тесни се у тескоби подземној, и кад стигне на отвор извора избија у великим млазевима.

Такво је срце пророка, кад хоће да говори о Христу.
Таква је сила благодати, стешњене у срцу људском. Ако се не пројави у моћним речима, или ако се не пројави у чудотворним делима, она ће унутра у човеку светлити и чудеса чинити.

А кад исходи у речима језик пророков постаје као трска, као перо књижевника хитрописца.
Јер се ту не мучи човек да састави мисао, нити се мучи да мисао обуче у одело речи, него благодат сама навире на језик са готовим мислима и речима.

Откуда таква сила у човеку? Од Бога Духа Светога.
Зашто толика сила?

Јер пророк хоће да говори Цару о самоме Цару. Изрећићу ја дјела моја цару.
Дело и реч овде се истоветују, као што то чешће бива у Светом Писму.

Где Дух говори ту и делује; и где делује ту и говори.
Најсилније се говори кроз дела.
Пророк узима од Христа Цара и даје Христу Цару.

Он говори одушевљењем љубави према Спаситељу света; говори из срца наврелог одушевљењем љубави божанске.
Из даљине времена он види ваплоћеног Сина Божјег, и срце му игра од радости. Као намучени путник у ноћи кад сагледа красну зору на истоку!

О Господе Боже Душе Свети, не ускрати и нама благодат Твоју свету и силну, да се можемо очистити од греха и удостојити царства Христовог.

Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs