БЕСЕДА о владању сходно звању

Да се владате достојно своме звању, у које сте позвани, са сваким смирењем, кротошћу и дуготрпљењем. (Еф. 4, 1-2)

Да се не гордите, да се не гневите, да не малодушествујете; јер је све то недостојно звања хришћанскога.
А то је звање тако високо и дивно, да се тешко човеку од гордости чувати; тешко се уздржати изнад малодушности при опасностима и губитцима.

Против три нездрава стања апостол истиче три здрава стања, и то: против гордости смирење, против гневљивости – кротост, против малодушности – дуготрпљење.

Ове три врлине, смирење, кротост и дуготрпљење не изражавају, рећиће се, у пуној мери висоту хришћанскога звања.

Но ништа у овоме свету не изражава потпуно висоту хришћанског звања.

Драгоценост и богатство тога звања не може ни да се види овде на земљи, то је као затворен сандук, кога човек носи затворена по овоме свету, а отвара и износи блага из њега у ономе свету.

Висоту хришћанског звања могао би само онај да оцени ко би се могао уздићи до највиших небеса и видети Христа Господа у слави, са ангелима и светитељима.

Ту је победнички скуп свих богоугодника са земље, који се удостојише високе, високе почасти.
Господе Исусе Христе Боже наш, Твоје име најдраже нам је име.

Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs