БЕСЕДА о Господу васкрслом и живом, који је васкрсење и живот

Ја сам васкрсеније и живот. (Јов. 11, 25)

Ове свете речи изрекао је Господ Исус Христос.
Није их он само казао, него и делом доказао.

Васкрснувши кћер Јаирову, и сина удовице Наинске, и пријатеља Свога Лазара, Он је доказао, да је Он васкрсеније и живот и васкрситељ и животворац.
Но васкрсењем самога себе из мртвих Он је то најбоље доказао.

Јер бити жив и помоћи умрломе – о томе се бар да говорити; али бити мртав, и сахрањен, и лежати три дана у гробу, и помоћи себи, оживети себе – о томе се није дало ни говорити до Христова васкрсења.
То је чудо над чудесима, и доказ силе над сваком силом.

То чудо извео је Господ наш.
Ту силу показао је Господ наш.
Истините су, дакле, речи Његове:

ја сам васкрсење и живот, истините, и свете, и утешне за све нас, који гредимо неизбежној смрти телесној, и који се надамо живети после гроба и видети жива Господа нашег у слави.

Но није Господ наш само васкрситељ тела, Он је васкрситељ и душе.
За живота Свога на земљи Он је васкрсао само неколико људских тела и безброј душа.

Да тиме покаже, да је васкрсење душе много важније од васкрсења тела. Без мало све људске душе биле су мртве, кад је Он сишао у свет, и Он је безбројне васкрсао силом Својом и запојио животом Својим.
И Јевреји и незнабошци били су душом мртви, и Он је оживео и једне и друге.

Оставимо, браћо, и ми бригу о васкрсењу наших тела, и потрудимо се, док још имамо рока, око васкрсења душa наших.
Јер ако душе наше не васкрсну и не оживе Христом још овде на земљи, не очекујмо никакву радост од васкрсења наших мртвих телеса у дан судни, у Дан Гнева.

Јер ће тада тела мртвих душа устати не у живот него у вечну муку.

О Господе Исусе, васкрсење наше и животе наш једини, помози нам силом Твојом и милошћу Твојом, да васкрснемо и оживимо Тобом, на спасење и живот вечни.
Теби слава и хвала вавек.

Амин.

Извор: pravoslavno.rs