БЕСЕДА о граду који се зида

Овде немамо града који ће остати,
него тражимо онај који ће доћи. (Јевр. 13, 14)

Не беху ли, браћо, Вавилон и Нинива велики и чудни градови?
Данас се само гуштери легу по прашини кула њихових.

И Мемфис и Теба не беху ли гордост фараона и кнежева људских?
Данас је мучно утврдити место где су ти градови некад били.

Но оставимо градове од камена и цигле; погледајмо на градове од крви и меса и костију.
Људи дуже и брижљивије зидају град свога тела него ли тврђаве и катедрале.

По осамдесет и по сто година зидају људи градове тела свога; и на крају виде да је труд њихов узалудан: оно што су деценијама зидали са бригом и даноноћним страхом стропоштава се у прашину гробну у једноме трену ока.

Чији град телесни не сруши се и не завали у прашину?
Ничији.

Но оставимо градове телесне; погледајмо по градовима среће, које људи с колена на колено зидају.
Материјал из кога су ти градови сазидани јесте: весеље, сласт, имање, власт, част, слава.

Где су ти градови?
Као паучина обмотавају људе за час, и као паучина се цепају и ишчезавају чинећи срећне несрећнијим од несрећних.

Ваистину, ми овде немамо града који ће остати.
Зато тражимо онај град који ће доћи.
То је град сазидан од духа, живота и истине.

То је град коме је сам и једини неимар Господ Исус Христос.
Тај град се назива царством небеским, бесмртним животом, двором ангела, пристаништем светитеља, уточиштем мученика.

У том граду нема двојства од добра и зла него је све јединство добра.
Све што је сазидано у томе граду сазидано је за увек.

Свака цигла у томе граду остаје, без краја и конца. А цигле су живи ангели и људи.
На престолу у том граду седи и влада васкрсли Господ Исус Христос.
О Господе васкрсли, избави нас испод рушевина времена и уведи нас милостиво у Твој вечити град небески.

Теби слава и хвала вавек.

Амин.

Извор: pravoslavno.rs