БЕСЕДА о двојном посведочењу Сина Божјег

Ја сам који свједочим сам за себе, и свједочи за мене отац који ме посла. (Јов. 8, 18)

У закону је писано, да су потребна два сведока, да би се доказало нешто.
Неверним Јеврејима Господ је најпре указао на три велика сведочанства о Себи: на Оца, на Своја дела и на Св. Писмо (5, 36-39).

По том, после још умножених чудеса Својих и после још опширније исказане науке Своје,
Он им рече, да је само и једино Његово сведочанство о Њему истинито и довољно (8, 14).

Најзад, опет им истиче два сведочанства, Своје и Очево – сходно законском пропису о потреби два сведока.
Тако Господ заграђује уста неверних свим начинима, и не оставља им никакве одушке – осим злочина убиства, чему прибегавају сви они који се не дају никаквим разлозима ни доказима убедити у истину.

У последњем случају, где Господ истиче Своје сведочанство о Себи и сведочанство Оца Свога, Он хоће да покаже и Своју ипостасну самосталност, и равенство са Оцем у битности.
Он ставља, на име, Своје сопствено сведочанство и засебно, и Наравно са сведочанством Бога Оца.

Да је овакво тумачење тачно, потврђују и следеће речи:
„Кад бисте знали мене, знали бисте и оца мојега“.

Овде је изражено потпуно суштаствено јединство Оца и Сина, и не преостаје ни најмање сумње, да Господ мисли на битну једнакост Своју са Оцем Својим. О божанској природи је реч, а не о телесној.
Ко год би замишљао Свету Тројицу као три телесна бића, лудо би се преварио.

Телесно се јавио свету, ради спасења света, само Син Божји, а никако и Отац и Дух Свети.
По божанској природи Својој пак Син је у телу остао раван Оцу и Духу Светом.

Човечју природу пак Он је обукао на се и додао је Својој божанској природи из љубави према људима, да би се могао јавити људима, и да би могао спасти људе.
О Тројице Света, једнобитна и неразделна, која си нас кроз ваплоћеног Бога Слова просветила и осветила, подржи нас до краја Својом светошћу, Својом крепошћу и Својом бесмртношћу, и спаси нас.

Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs