БЕСЕДА о истинитости сведочанства Христова

Ако ја свједочим сам за себе, истинито је свједочанство моје. (Јов. 8,14)

Светлост истинито сведочи кад сведочи о постојању сунца, и не лаже.
Исто тако и Господ Исус истинито сведочи све што сведочи.

Он је сишао међу људе као небески сведок, да посведочи постојање тројединог Бога,
постојање света ангела и душа, љубав Божју према људима, Промисао Божји о људима,
силу правде над неправдом, моћ истине над лажју, блажену бесмртност праведника и вечну муку грешника,
васкрсење из мртвих, Суд Божји, и још много осталога, што су људи под велом греха само бледо наслућивали но нису знали нити тврдо веровали.

А пре свега да посведочи, да је Он Син Бога живога, раван Оцу Своме по бићу, сили и љубави, и раван Духу Божјем Светоме.
Јер Сведок је морао прво посведочити Себе, да би се Његовим сведочанствима односно других тајни могло веровати.

С гледишта чисте и непроменљиве истине свако је сведочанство Христово истинито, но с гледишта помрачених Јевреја оно није било истинито.
За Бога, и ангеле Божје, и праведнике, и за вечност, и за време сведочанство је Његово истинито, за то Он и говори: истинито је свједочанство моје.

Али за помрачене умове окорелих грешника то сведочанство није истинито, за то Он раније и рече Јеврејима: ако ја свједочим за себе свједочанство моје није истинито (5, 31).
То јест: оно није истинито за вас Јевреје, у самој ствари оно је истинито само по себи.

О Господе преблагословени, Исусе Сине Бога живога и једини Спасе наш, избави нас од немоћи грешничкога ума и злобности грешничкога срца.
Обасјај нас светлошћу речи Твојих, вечно истинитих.

Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs