БЕСЕДА о лепоти кћери цареве

Сва је лепота кћери цареве унутра. (Пс. 44, 13)

Црква Божја је кћи Царева. Ма колико да је споља сиромашна, и неугледна за телесно око, и гоњена, и понижена, она је унутра испуњена царским сјајем и лепотом.
Цар сачињава лепоту кћери цареве, Онај који је красан љепотом изнад синова човечјих.

Црква Божја је као одећа Христова; Христос живи у њој.
Никаква спољашња лепота не може се мерити са лепотом унутрашњом, тј. са лепотом Христовом. Пресвета Богородица је кћи Царева.

Хаљинама је златним одевена и извезена.
То су врлине душе њене.

А да се под одећом разумевају врлине јасно је из приче о браку Царевога Сина.
Човек који не беше обучен у брачно рухо, би изгнан од трпезе Цареве и кажњен (Мат. 22, 11).

Истина вере у Бога то је била златна одећа Деве Пресвете, а девичанство, кротост, милосрдност, светост, молитвеност, преданост вољи Божјој, и све остале врлине, биле су као везови на тој златној одећи.
Но сву красоту њену чини Христос Господ, скривени у њој и рођени из ње.

И душа сваког верног хришћанина јесте као кћи царева.
Сва је лепота те душе у Христу и од Христа, који је унутра у души. Душа пак без Христа, Сунца правде, јесте у мраку, без лица и красоте, као што би васељена цела била без лица и красоте без сунца материјалног.

О Господе велики и благи, Боже наш истинити, и Промислитељу наш човекољубиви, помози нам обући се у одећу врлине, да се не нађемо наги на Суду Твом Страшном.
Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs