БЕСЕДА о Ономе који сиђе и узиђе

Који сиђе то је онај који и узиђе превише свих небеса да испуни све. (Еф. 4, 10)

Господ Исус по човекољубљу Своме спустио се ниско, тако ниско, да се ниже није могло, а по том се дигао високо, тако високо, да се ваистину више није могло.
Он се спустио у најдоња места земље, тј. у сами ад, одакле је ослободио и у царство небеско увео праоце, пророке и праведнике.

Свршивши Свој посао и на земљи и у аду, Он се узнео превише свих небеса.
Узишао је исти онај који је и сишао, без икакве измене, изузев само што је сишао без тела а узишао са телом.

Није, дакле, једно Син Божји а друго Син Човечји, као што су говорили јеретици, него је Син Божји и Син Човечји једна иста личност, један исти Богочовек и Спаситељ наш Исус Христос. Као што је Он исти јуче, данас и сутра, тако је исти у низини и на висини, на земљи, у аду, и на небесима.

Понизио се ниже свих људи, и узвисио се изнад свих ангелских сила.
Да покаже Својим примером истинитост своје речи: ко се узноси, понизиће се, а ко се понижава, узнеће се (Мат. 23, 12).

Ако се не будемо понижавали по добродетељи, понизиће нас грех.
Добродетељ води понижењу добровољном и привременом, а грех – понижењу бесповратном и вечном.

О Господе Исусе, који све испуњаваш силом Својом, испуни нас духом смерности истинске.
Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs