БЕСЕДА о прореченој светлости у тами

Народ који ходи у тами видјеће видјело велико, и онима који сједе у земљи смртне сјени засвијетлиће видјело. (Иса. 9, 2)

Тамо где је најтамније, прориче пророк, тамо ће се појавити светлоносни Месија.
Земља Завулонова и земља Нефталимова сматрале су се најтамнијим земљама.

Тамо су незнабошци били измешани с Јеврејима; јарам спољашњег и унутрашњег ропства најтежи; тама незнабожачка и тама фарисејска покривале су људе сенком смрти.
Светлост небеска засијала је прво у Витлејему – Христос Господ ту се родио.

Ту Светлост сагледали су издалека источни звездари а изблиза пастири Витлејемски.
Но ту Светлост протерао је из Витлејема Ирод крвавим мачем.

И Светлост се удаљила у Мисир.
По том се Светлост засијала у пуном блеску у овој земљи таме и сенке смртне, у земљи Завулоновој и Нефталимовој.

У тој земљи живљаху крај језера рибари, које Господ изабра за ученике Своје.
У тој земљи је и Гора Блаженства, са које Господ објави прву велику проповед Своју о блаженима.

Ту је и Кана Галилејска, где Господ учини прво Своје чудо.
Ту поче Он дело спасења људског, моћном речју и моћним делима.
Људи видеше велику Светлост и удивише се.

Многи се и саблазнише о Господа, и многи Му се наругаше.
Али Га ти тамни људи не убише. Беше једна тамнија тачка у земљи Јеврејској, која диже руку на Творца и уби га.

То је она иста тачка, одакле Ирод на 33 године пре тога подиже крвави мач свој, да у крви угаси велику Светлост.
То је Јерусалим.

Од свих тама Јерусалимска тама беше најцрња.
Можда баш за то најцрња, што именоваше себе светлошћу.

О Господе, Светлости наша велика, превелика, обасјај нас светлошћу Својом у овом кратком веку, и прими нас по смрти у Светлост Твоју славну и бесмртну.
Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs