БЕСЕДА о прослављењу Бога због Христа Господа

Ономе слава у цркви због Христа Исуса у све нараштаје ва вијек вијека. Амин. (Еф. 3, 21)

Слава Богу! Слава Богу у цркви!
Слава Му због Христа Исуса! Слава Му у све нараштаје!
Слава Му ва вијек вијека!

Никоме не приличи слава као Богу.
Нити ико слави Бога као црква Божја.

Христос је откровитељ Бога; отуда сва слава Богу мора ићи кроз Христа Господа.

Црква ће трајати кроз све родове и нараштаје до краја времена; црква је најчистије тело Христово, испуњено силом, мудрошћу и чудотворством; отуда се слава Богу диже из цркве – из светиње Светоме, из чистоте Чистоме.

Богу је најмилије славословије из цркве још и због тога што је у цркви много душа и много гласова, па ипак једнодушност и једногласност.
Нека се нико, дакле, не издваја из општег слављења Бога; и нека нико и не помисли, да је његово слављење Бога, у одвојености и засебности, боље него ли слављење Бога у јединству и у целини свих верних. Није истина, да се један члан губи у множини, те се његов глас пред Богом не чује.

Не ради ли рука своје дело најбоље кад је нераздвојно везана с телом?
Тако и сваки члан тела?

Исто је то и са сваким верним. Када се он моли у цркви и са црквом (ма и у пустињи био он се може молити са црквом и у цркви), не особећи себе од цркве, он се боље и чује и види пред Богом.
Његова душа налази многократног одјека у душама осталих верних, те се он већма истиче и распознаје у својој молитви у вези са телом цркве него ли ван ове везе.

О Господе Исусе, само од Тебе, у Теби, и кроз Тебе ми можемо Бога славити. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Извор: pravoslavno.rs