БЕСЕДА о томе како туђинци посташе чељад у дому

Тако дакле више нијесте туђи и дошљаци него сажитељи светитеља и домаћи Богу. (Еф. 2, 19)

Пре доласка Христа Господа изгледало је, да су само Јевреји блиски Богу а незнабошци даљни.
У самој ствари и Јевреји и незнабошци подједнако су били удаљени од Бога и од истинског богопоштовања.

Тада дође Он, Христос Спаситељ, и благовести мир вама, даљнима и блискима, и још кроз то приведе обоје, тј и Јевреје и незнабошце, у једноме духу ка Оцу. 

У новој твари, или новом човеку, или цркви Божјој, један је дух; и свак ко ступа у цркву Божју прима тога духа, тако да ма колико да се повећава број чланова цркве, увек остаје исти један дух Божји; и ма колико народа и племена и раса да ступе у цркву Божју, дух се не мења, но остаје вазда за вазда један и исти дух.

Ето зашто ви незнабошци нисте туђи и дошљаци у цркви, ко као и сви остали чланови цркве сажитељи светитеља и домаћи Богу. Јер црква је на светости заснована, и њен камен темељац јесте Светац над светцима, и према плану сви чланови њени треба да су свети.

Светима се називају и сви они, који живеше пре Христа но очекиваше Христа и надаше се у Њ, као и они који живеше после Христа признавајући Христа као Господа Сина Божјег, као Спаситеља, Искупитеља, Васркрситеља и Судију.

Грех дели и отуђује од Бога.
Но кроз Христа Господа деоба и отуђеност ишчезе, и сви верни били они пређашњи Јевреји или незнабошци посташе домаћи Богу.

Све због и кроз Господа Исуса Христа.
О браћо моја, Господ Христос нам је даровао нешто више и драгоценије од овог живота – даровао нам је мир и пријатељство с Богом.

А ово је веће и драгоценије од живота у отуђености од Бога.
О Господе Исусе Христе, Миротворче и Миродавче, одржи нас до краја у миру с Богом.

Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs