БЕСЕДА о једнодушности Сина и Оца

Син не може ништа чинити сам од себе него што види да Отац чини. (Јов. 5, 19)

Како треба разумети речи ове, браћо?
Да ли онако како су неки јеретици разумевали, на име, да је Син мањи од Оца и немоћнији од Оца?

Не, никако.
Уста која тако тумачише речи Господње, бешчешће говорише.

Него ове речи треба разумети, како су их разумели и Оци наши свети, на име: да је Син раван Оцу у свему, и да због њихова равенства хотења и љубави и мудрости Син не може ништа чинити на супрот вољи Очевој, ни љубави Очевој, ни мудрости Очевој.

Тако ни Отац не може чинити ништа на супрот Сина, нити Дух Свети на супрот Оца и Сина.
Све што Отац хоће и воли и мисли, то и Син и Дух Свети хоће и воли и мисли.

Хармонија несравњива, јединство неразделно, биће неисказано!
Јасно је, дакле, да Син и не може и не хоће чинити ништа сам од себе, на Своју руку, без хармоније и јединства са силом Очевом и вољом Очевом.

Да је ово тумачење тачно, сведочи сам Господ даљим Својим речима: као што отац васкрсава мртве и оживљује, тако и син које хоће оживљује.
Видите ли равенство воље и силе?

Оно што хоће Отац, хоће и Син; оно што може Отац, може и Син.
Да нико, дакле, не дели божанство, и не навлачи проклетство на себе.

Бог се не може разделити, и онај, ко покуша делити Божанство, и једно лице умањавати а друго узвишавати, не може се спасти.
Пресвета Тројице, Боже наш, три по ипостаси а један по суштини, животе, светлости и љубави, призри на нас и помилуј нас.

Теби слава и хвала вавек.

Амин.

Извор: pravoslavno.rs