БЕСЕДА о једном Путу, Истини и Животу

Ја сам пут и истина и живот: нико неће доћи к Оцу до кроза ме. (Јов. 14, 6)

Ове речи, браћо, нису само речене. него и крвљу заливене, васкрсењем потврђене, Духом Светим у срца верних усађене, и црквом кроз векове и векове доказане и – доказане.
Од свију блага на свету људи највише воле живот.

И више воле људи живот него ли и истину, иако нема живота без истине.
Врховно је благо, дакле, живот, а истина је темељ живота. Ко љуби живот, мора љубити и истину.

Но где је пут ка истини?
Ја сам пут, вели Господ.
Он не вели: и ја сам пут, да не би неко помислио, као да има и неки други пут ка истини изван Господа Исуса.

Но Он није само пут него и истина и живот, да нико не помисли као да има и нека друга истина и неки други живот изван Господа Исуса.
Он се зато родио као човек, да људима пут покаже; зато се и распео, да крвљу Својом обележи пут.

Нико неће доћи к Оцу до кроза ме. Ово треба да разумеју они који се заваравају помишљу, да могу познати Бога и задобити Царство Божје и мимо Господа Исуса Христа.
Ту лажну наду, ту очајну самообману, Господ им је сасвим пресекао горњим речима.

И апостол, који је те речи чуо и записао у Јеванђељу, исказује их у посланици својој још и овако: 
који се год одриче сина ни оца нема (I Јов. 2, 23).

О Господе Исусе, благословени и изворе благослова, ваистину Ти си нам једини пут, једино видело, једина истина, једини живот и животодавац.
Тебе признајемо пред људима и ангелима као једног Бога и Спаса нашега. Помилуј нас и спаси нас.

Теби слава и хвала вавек.
Амин.

Извор: pravoslavno.rs