Преподобни БЕНЕДИКТ Нурсијски - Молитвом Богу васкрсе мртваца
Својом усрдном молитвом Богу васкрсе мртваца читава и здрава, и истог дана посла га, као човека који је од сна устао, на посао к братији.
Подели чланак са другима
Свети Бенедикт је рођен у Нурсији, око 580. године, а упокојио се 543. године. Празнује се 14. марта, а пренос моштију 11. јула.
Када преподобни Бенедикт крену са свога првобитног места, он дође у Кампанијску област у околину града Касина.
Тамо на једној високој гори пронађе идолски храм Аполонов, око кога беше шума унаоколо.
Он онда идола разби, храм поруши, шуму посече и спали, и на том месту временом подиже цркву у име светог Јована Крститеља, и манастир устроји, и многобројну братију сабра.
Но у тим крајевима беше још врло много људи неверника, који су се клањали идолима, и муж апостолски, силан делом и речју, обраћаше их ка Христу, потврђујући чудесним делима своју свету проповед.
А демони, не подносећи његово присуство тамо и своју пропаст од њега, нападаху на њега отворено, дишући пламеном јарости и зовући га по имену:
Бенедикте, Бенедикте!
А када им светитељ не одговараше, они опет викаху:
Маледитке, Маледикте! а не Бенедикте! то јест: проклети, проклети, а не благословени!
Шта је теби до нас? зашто нас гониш?
– А благословени Бенедикт их молитвом и крсним знамењем одгоњаше од себе као ветар прашину.
Док су братија зидали од камена манастир и трудили се да буде што већи, светитељ се у својој усамљеничкој келији упражњавао у молитви, и видевши ђавола где пролази, упита га:
Куда идеш, враже?
Ђаво одговори:
Идем к монасима што зидају.
– Светитељ одмах посла те извести братију да се добро пазе од неке неочекиване напасти вражије, пошто им је ђаво овог часа отишао.
И док је послани испоручивао ову поруку братији, гле, изненада паде зид што су зидали и уби једног младића.
Смрт овога брата веома ожалости монахе, и они плачући одоше к светитељу и обавестише га о томе.
А он нареди да му га донесу.
Но беше немогуће да га донесу на рукама, пошто му зид беше све кости размрскао.
Зато га метнуше у једну велику врећу, и донесоше оцу у келију.
Преподобни нареди да га положе на рогозу, на којој се обично молио, и да сви изађу напоље.
А он се затвори сам, и својом усрдном молитвом Богу васкрсе мртваца читава и здрава, и истог дана посла га, као човека који је од сна устао, на посао к братији.
Из Житија ПРЕПОДОБНОГ ОЦА БЕНЕДИКТА
Интернет издање: svetosavlje.org
Преподобни БЕНЕДИКТ Нурсијски - Молитвом Богу васкрсе мртваца
Својом усрдном молитвом Богу васкрсе мртваца читава и здрава, и истог дана посла га, као човека који је од сна устао, на посао к братији.
Свети Бенедикт је рођен у Нурсији, око 580. године, а упокојио се 543. године. Празнује се 14. марта, а пренос моштију 11. јула.
Када преподобни Бенедикт крену са свога првобитног места, он дође у Кампанијску област у околину града Касина.
Тамо на једној високој гори пронађе идолски храм Аполонов, око кога беше шума унаоколо.
Он онда идола разби, храм поруши, шуму посече и спали, и на том месту временом подиже цркву у име светог Јована Крститеља, и манастир устроји, и многобројну братију сабра.
Но у тим крајевима беше још врло много људи неверника, који су се клањали идолима, и муж апостолски, силан делом и речју, обраћаше их ка Христу, потврђујући чудесним делима своју свету проповед.
А демони, не подносећи његово присуство тамо и своју пропаст од њега, нападаху на њега отворено, дишући пламеном јарости и зовући га по имену:
Бенедикте, Бенедикте!
А када им светитељ не одговараше, они опет викаху:
Маледитке, Маледикте! а не Бенедикте! то јест: проклети, проклети, а не благословени!
Шта је теби до нас? зашто нас гониш?
– А благословени Бенедикт их молитвом и крсним знамењем одгоњаше од себе као ветар прашину.
Док су братија зидали од камена манастир и трудили се да буде што већи, светитељ се у својој усамљеничкој келији упражњавао у молитви, и видевши ђавола где пролази, упита га:
Куда идеш, враже?
Ђаво одговори:
Идем к монасима што зидају.
– Светитељ одмах посла те извести братију да се добро пазе од неке неочекиване напасти вражије, пошто им је ђаво овог часа отишао.
И док је послани испоручивао ову поруку братији, гле, изненада паде зид што су зидали и уби једног младића.
Смрт овога брата веома ожалости монахе, и они плачући одоше к светитељу и обавестише га о томе.
А он нареди да му га донесу.
Но беше немогуће да га донесу на рукама, пошто му зид беше све кости размрскао.
Зато га метнуше у једну велику врећу, и донесоше оцу у келију.
Преподобни нареди да га положе на рогозу, на којој се обично молио, и да сви изађу напоље.
А он се затвори сам, и својом усрдном молитвом Богу васкрсе мртваца читава и здрава, и истог дана посла га, као човека који је од сна устао, на посао к братији.
Из Житија ПРЕПОДОБНОГ ОЦА БЕНЕДИКТА
Интернет издање: svetosavlje.org
