Преподобни Харитон Исповедник

Угледан и благочестив грађанин града Иконије.
Задојен духом своје земљакиње Св. Текле Харитон јавно исповедаше име Христово.

Када поче љуто гоњење хришћана у време цара Аврелијана, Харитон би изведен на суд.
Рече му судија, да се поклони идолима, на што му Харитон одговори:

„Сви ваши богови су бесови, који су негда због гордости свргнути с неба у ад преисподњи“.

И објави Харитон јасно веру своју у јединога живога Бога,
Творца свега, и Господа Исуса Спаситеља људи.

Тада га бише и истјазаваше у толикој мери, да му цело тело беше као једна рана.
Цара Аврелија стиже зла смрт и Харитон би ослобођен.

Упути се у Јерусалим.
На путу га ухвате разбојници, од којих се Промислом Божјим ослободи.

И не хте се више враћати у Иконију него се повуче у пустињу Фаранску, где основа и монашку обитељ.
Давши устав тој обитељи и хотећи избећи похвале од људи он се удаљи у другу једну пустињу према Јерихону, где опет времена основа другу обитељ, названа Харитонова.

Најзад основа и трећу обитељ, Сукијску, грчки звану Стара Лавра. Сконча у дубокој старости и преселио се у славу Господа свога 10. октобра 350. год.
Мошти његове почивају у првој његовој обитељи.

Св. Харитону приписују састав чина пострижења монашког.