Преподобни ЈЕФРЕМ Сирин - О борби са среброљубљем
Страст среброљубља је најтежа будући да је корен свих зала. Чиме се, пак, она искорењује? Надом на Бога из свег срца и душе.
Подели чланак са другима
О БОРБИ СА СРЕБРОЉУБЉЕМ
Не пружај се ка добитку у коме се налази штета за душу. Јер, шта је вредније од душе?
Сиромашан монах, који безмолствује у смиреноумљу, вреди више него богати монах који је испуњен гордошћу и надменошћу.
Ко воли злато неће бити оправдан, а ко воли Господа биће благословен. Ко је положио наду на злато пашће, а ко је положио наду на Господа – спашће се.
Ако заволиш среброљубље, одавде ћеш отићи празан, а ако заволиш неграмжљивост, нећеш се лишити небеског богатства.
Ако заволиш сиромаштво, натераћеш у бекство демона блуда.
Онај ко у својој келији скрива злато уједно у себи гомила страст високоумља и непокорности. Онај, пак, ко у своју ризницу сабира молитве и милостиње постаје богат код Бога. Нека други гомилају себи новац, а ти, монаше, скупљај молитве и милостиње.
Иштимо само оно што задовољава потребе. Јер, оно што је сувишно само расејава, не доносећи никакву корист.
Монах који тражи наследство од родитеља по телу упада у искушења, а онај који тражи Господа биће спасен.
Немој говорити; „Чиме ћу се хранити кад остарим“. Јер, нама није дозвољено да се бринемо ни о сутрашњем дану, а ти се бринеш чак о старости. Иштимо најпре Царство Божије и правду Његову и ово ће нам се све додати (Мт.6,33). Уколико га не будемо искали пре свега биће јасно да се и не бринемо о њему. Према томе, положи на Господа тугу своју и Господ ће те прехранити (Пс.54,23).
1Лакоми монах је бесплодна палма. Неграмжљиви, пак, монах личи на поткресану палму која расте у висину.
Монах који је привезан за вештаствено је сличан јастребу који лети са завезаним ногама; где год да слети одмах се саплетне. А онај који није привезан за вештаствено је сличан путнику који је увек спреман за пут.
Злато не подстиче трпљење, а вера поставља на чврст темељ онога ко ју је стекао.
Зашто не одбацимо од себе сваку бескорисну бригу, и не олакшамо се од бремена земаљских ствари? Зар не знате да су врата уска и тесна и да грамжљивац не може ући на њих? Бог љуби оне који су неграмжљиви, који су
Христа ради себе добровољно подвргли лишавањима и тескобама у подвигу, бдењу и у многом злопаћењу.
Нека твоја рука не буде испружена ради узимања, већ нека радије буде испружена ради давања (Сир.4,35).
Страст среброљубља је најтежа будући да је корен свих зала (1.Тим.6,10). Чиме се, пак, она искорењује? Надом на Бога из свег срца и душе.
Понекоме брату лукави даје усрдност према рукодељу преко мере. Одатле се рађа страст среброљубља. Ранивши се среброљубљем, кореном свих зала, душа побуђује монаха да ујутро седа за рукодеље раније него обично, и да га увече прекида касније него што приличи. Заузет једино послом и због среброљубља он већ занемарује молитву и службу Божију. Када звоне на службу он долази после свих, и тражи разлог да је напусти пре свих. Знајући то, чувај се да не изгубиш свој поредак уколико скренеш у недозвољено преко мере. Јер, непријатељ се не зауставља на томе. Нашавши приступ, он успева да понеког скрене са пута, саветујући му: „Ти се [ето], трудиш, трудиш, а готово ништа немаш. Иди и научи неко уносније рукодеље“. И не схвативши о чему се ради, он због тога иде у свет. А деси се да тамо и сасвим остане. Чувај се.
Целомудреност се не састоји само у уздржавању од блуда и плотских задовољстава, него и у слободи и од осталих страсти. Користољубац, среброљубац и грамжљивац нису целомудрени. Понеке плени телесна лепота, а њих – новац. И други су у већој мери нецеломудрени будући да за своју [страст] немају исту побуду као први, коју подстиче потреба саме природе. Страст према новцу није природна и побуде према њему се не налазе у нашој природи, већ у превртљивом произвољењу. Стога онај кога она савлађује по његовој сопственој вољи греши неопростиво.
ИЗВОР: Svetosavlje.org
Преподобни ЈЕФРЕМ Сирин - О борби са среброљубљем
Страст среброљубља је најтежа будући да је корен свих зала. Чиме се, пак, она искорењује? Надом на Бога из свег срца и душе.
О БОРБИ СА СРЕБРОЉУБЉЕМ
Не пружај се ка добитку у коме се налази штета за душу. Јер, шта је вредније од душе?
Сиромашан монах, који безмолствује у смиреноумљу, вреди више него богати монах који је испуњен гордошћу и надменошћу.
Ко воли злато неће бити оправдан, а ко воли Господа биће благословен. Ко је положио наду на злато пашће, а ко је положио наду на Господа – спашће се.
Ако заволиш среброљубље, одавде ћеш отићи празан, а ако заволиш неграмжљивост, нећеш се лишити небеског богатства.
Ако заволиш сиромаштво, натераћеш у бекство демона блуда.
Онај ко у својој келији скрива злато уједно у себи гомила страст високоумља и непокорности. Онај, пак, ко у своју ризницу сабира молитве и милостиње постаје богат код Бога. Нека други гомилају себи новац, а ти, монаше, скупљај молитве и милостиње.
Иштимо само оно што задовољава потребе. Јер, оно што је сувишно само расејава, не доносећи никакву корист.
Монах који тражи наследство од родитеља по телу упада у искушења, а онај који тражи Господа биће спасен.
Немој говорити; „Чиме ћу се хранити кад остарим“. Јер, нама није дозвољено да се бринемо ни о сутрашњем дану, а ти се бринеш чак о старости. Иштимо најпре Царство Божије и правду Његову и ово ће нам се све додати (Мт.6,33). Уколико га не будемо искали пре свега биће јасно да се и не бринемо о њему. Према томе, положи на Господа тугу своју и Господ ће те прехранити (Пс.54,23).
1Лакоми монах је бесплодна палма. Неграмжљиви, пак, монах личи на поткресану палму која расте у висину.
Монах који је привезан за вештаствено је сличан јастребу који лети са завезаним ногама; где год да слети одмах се саплетне. А онај који није привезан за вештаствено је сличан путнику који је увек спреман за пут.
Злато не подстиче трпљење, а вера поставља на чврст темељ онога ко ју је стекао.
Зашто не одбацимо од себе сваку бескорисну бригу, и не олакшамо се од бремена земаљских ствари? Зар не знате да су врата уска и тесна и да грамжљивац не може ући на њих? Бог љуби оне који су неграмжљиви, који су
Христа ради себе добровољно подвргли лишавањима и тескобама у подвигу, бдењу и у многом злопаћењу.
Нека твоја рука не буде испружена ради узимања, већ нека радије буде испружена ради давања (Сир.4,35).
Страст среброљубља је најтежа будући да је корен свих зала (1.Тим.6,10). Чиме се, пак, она искорењује? Надом на Бога из свег срца и душе.
Понекоме брату лукави даје усрдност према рукодељу преко мере. Одатле се рађа страст среброљубља. Ранивши се среброљубљем, кореном свих зала, душа побуђује монаха да ујутро седа за рукодеље раније него обично, и да га увече прекида касније него што приличи. Заузет једино послом и због среброљубља он већ занемарује молитву и службу Божију. Када звоне на службу он долази после свих, и тражи разлог да је напусти пре свих. Знајући то, чувај се да не изгубиш свој поредак уколико скренеш у недозвољено преко мере. Јер, непријатељ се не зауставља на томе. Нашавши приступ, он успева да понеког скрене са пута, саветујући му: „Ти се [ето], трудиш, трудиш, а готово ништа немаш. Иди и научи неко уносније рукодеље“. И не схвативши о чему се ради, он због тога иде у свет. А деси се да тамо и сасвим остане. Чувај се.
Целомудреност се не састоји само у уздржавању од блуда и плотских задовољстава, него и у слободи и од осталих страсти. Користољубац, среброљубац и грамжљивац нису целомудрени. Понеке плени телесна лепота, а њих – новац. И други су у већој мери нецеломудрени будући да за своју [страст] немају исту побуду као први, коју подстиче потреба саме природе. Страст према новцу није природна и побуде према њему се не налазе у нашој природи, већ у превртљивом произвољењу. Стога онај кога она савлађује по његовој сопственој вољи греши неопростиво.
ИЗВОР: Svetosavlje.org
