Свети АНТОНИЈЕ Велики - О смирењу
У свако време нам је потребно смирење. Ми треба да се смиравамо и због тога што се лењимо и падамо у богозаборав.
Подели чланак са другима
О СМИРЕЊУ
Ава Антоније је рекао:
„Уколико се подвизавамо добрим подвигом, треба да се стално бојимо и непрестано смиравамо пред Богом, како би нас, знајући немоћ нашу, покривао Својом десницом и чувао.
Јер, уколико се понесемо гордошћу, Он ће Свој покров повући и ми ћемо погинути“.
Какав је смисао ове изреке блаженог?
Ми треба да се увек смиравамо, како у време тескобе, скорби и борбе, тако и у време мира и спокојства од борбе.
У свако време нам је потребно смирење: у време борбе оно нам привлачи помоћ и даје снагу да поднесемо тежину трпљења, а у време мира и покоја од борбе нас штити од гордости и задржава да не паднемо. Ми треба да се смиравамо и због тога што се лењимо и падамо у богозаборав.
Наша очигледна немоћ у овоме ће нас сама по себи повести ка смирењу и натерати да одбацимо сваку гордост.
Бог неће да се ми увак налазимо у опасностима и неприликама.
По Својој благости и човекољубљу, Он нас покрива те прекида нападе страсти и свирепост демона.
И тако, уколико у време борбе и подвига прибегавамо смирењу ради опасности и тешкоћа, а за време спокојства и безбедности од борбе заборављамо Бога и надимамо се гордошћу – несумњиво је да ће Он удаљити Свој покров, те ћемо ми погинути побеђени и очајни.
Због тога је у свако време потребно смирење.
На сваком месту и при свакој делатности ми на сваки начин имамо потребу за њим.
ИЗВОР: svetosavlje.org
ДОНРОТОЉУБЉЕ ТОМ I
Свети АНТОНИЈЕ Велики - О смирењу
У свако време нам је потребно смирење. Ми треба да се смиравамо и због тога што се лењимо и падамо у богозаборав.
О СМИРЕЊУ
Ава Антоније је рекао:
„Уколико се подвизавамо добрим подвигом, треба да се стално бојимо и непрестано смиравамо пред Богом, како би нас, знајући немоћ нашу, покривао Својом десницом и чувао.
Јер, уколико се понесемо гордошћу, Он ће Свој покров повући и ми ћемо погинути“.
Какав је смисао ове изреке блаженог?
Ми треба да се увек смиравамо, како у време тескобе, скорби и борбе, тако и у време мира и спокојства од борбе.
У свако време нам је потребно смирење: у време борбе оно нам привлачи помоћ и даје снагу да поднесемо тежину трпљења, а у време мира и покоја од борбе нас штити од гордости и задржава да не паднемо. Ми треба да се смиравамо и због тога што се лењимо и падамо у богозаборав.
Наша очигледна немоћ у овоме ће нас сама по себи повести ка смирењу и натерати да одбацимо сваку гордост.
Бог неће да се ми увак налазимо у опасностима и неприликама.
По Својој благости и човекољубљу, Он нас покрива те прекида нападе страсти и свирепост демона.
И тако, уколико у време борбе и подвига прибегавамо смирењу ради опасности и тешкоћа, а за време спокојства и безбедности од борбе заборављамо Бога и надимамо се гордошћу – несумњиво је да ће Он удаљити Свој покров, те ћемо ми погинути побеђени и очајни.
Због тога је у свако време потребно смирење.
На сваком месту и при свакој делатности ми на сваки начин имамо потребу за њим.
ИЗВОР: svetosavlje.org
ДОНРОТОЉУБЉЕ ТОМ I
