
Свети ЈОВАН Лествичник – O целомудрености
Целомудреност је свеопшти назив свих врлина. Целомудреност је чистота душе и тела казује Свети ЈОВАН Лествичник
Крочите у Царство Благих Речи
Крочите у Царство Благих Речи

Целомудреност је свеопшти назив свих врлина. Целомудреност је чистота душе и тела казује Свети ЈОВАН Лествичник

Плач по Богу јесте туговање душе и расположење у коме болно срце махнито тражи оно за чиме жуди.

Ум човека са унутарњом пажњом (човека духовно сабраног и будног) је као стражар или недремовни чувар унутарњег Јерусалима.

Њихово добровољно одрицање следи вечно учење Вечнога: Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде (Лк 9,23).

Добро је да знамо да има суза које долазе човеку од помисли и размишљања и суза које настају без размишљања; по том се разликују словесни од несловесних.

Имај на уму да те Бог гледа при свим делима која обављаш. Имај на уму да Бог види сваку помисао твоју.

Свети Оци су опитно знали тајну човековог спасења. О томе су створили искуствену науку о „трезвоумљу“.

Итинско смиреноумље састоји се у послушању и идењу за Христом. Истинско смиреноумље јесте разум духовни.

Но тек од Христа кротост је убројана у неопходну грађу за зидање душа људских. Јер ја сам кротак, рекао је Син Божији.

Старац је велики значај и тежину давао трезвоумљу. Њега је оставио и као завет.

Нестицање [тј. добровољно сиротовање] јесте одбацивање земаљских брига, безбрижан живот, неометано путовање, вера у заповести Божије, одстрањење туге.

Плакаћемо, као што је плакао апостол Павле када би се сетио да је некада прогонио Цркву Христову.

Девственост је анђеоски начин живота, особеност сваке бестелесне природе.

Смирење се задобија борбом. Кад спознаш самога себе, задобијаш смирење које постаје стање поучава Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац

У свако време нам је потребно смирење. Ми треба да се смиравамо и због тога што се лењимо и падамо у богозаборав.

Нека у теби буде непрестани плач, не знајући за ситост у сузама. Пази да не пострадаш и због превелике духовне радости и умилења.

Ако видиш да немаш љубави у себи, али желиш да је задобијеш, онда чини дела љубави, чак иако без љубави на почетку.

Целомудреност као морална сила душе одбија и затире трагове срамних помисли, слаби и гаси огањ страсти и држи тело и душу неоскврњеним и чистим.

Ко са трпљењем и смирењем подноси искушење, проћи ће без штете, а ко се огорчава, смућује се и свакога окривљује – имаће муку.

Ми не само да немамо љубав, него имамо мржњу и вражду у својим срцима и мрзимо своју браћу.