Свети апостол АНДРЕЈ Првозвани
Свети апостол АНДРЕЈ Првозвани најпре је био учеником св. Јована Крститеља, потом Христом уврштен у једног од дванаесторице апостола.
Подели чланак са другима
Свети апостол Андреја Првозвани
Син Јонин и брат Петров, родом из Витсаиде, и рибар по занимању.
Најпре је био учеником св. Јована Крститеља, но када св. Јован указа прстом на Господа Исуса говорећи: гле, јагње Божје! (Јов. 1, 36), тада св. Андреја остави свога првога учитеља и пође за Исусом.
По том Андреја приведе свога брата Петра ка Господу. По силаску Св. Духа паде у део овоме првом апостолу Христовом, св. Андреји, да проповеда Јеванђеље у Византији и Тракији, по том у земљама Дунавским, па у Русији и око Црног Мора, и најзад у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где и пострада.
У Византији постави првога епископа у лицу св. Стахија; у Кијеву пободе крст на висини и прорече сјајну хришћанску будућност народу руском; по Тракији, Епиру, Грчкој и Пелопонезу преведе мноштво народа у веру, и постави им епископе и свештенике.
У граду Патрасу учини многа чудеса именом Христовим и задоби многе за Господа, међу којима беху брат и жена царског намесника Егеата.
Егеат разјарен због тога стави Андреју светога на муке, а потом распе на крсту.
Докле год беше жив на крсту апостол Христов говораше корисне поуке хришћанима, који се беху сабрали око крста његова.
Хтеде га народ скинути с крста, но он се опре томе.
Најзад се апостол поче молити Богу, и при том нека необична светлост обасја га целог.
То светлосно обасјање трајаше пола сата, и када оно ишчезе апостол предаде своју свету душу Богу.
Тако сконча свој земни век првозвани апостол, који први од 12 великих апостола позна Господа и пође за Њим.
Пострада св. Андреја за свога Господа 62. год. Мошти његове беху пренете у Цариград.
Доцније глава му је пренета у Рим, а једна рука у Москву.
Свети апостол Андреја Првозвани
(глас 4): Јако апостолов первозваниј, и верховнаго сушчиј брат владицје всјех Андреје молисја: мир всељењеј даровати и душам нашим велију милост.
Свети Фрументије просветитељ Абисиније
У време цара Константина Великог путоваше за Индију неки учен човек из Тира, по имену Меропије.
Он беше узео собом два млада хришћанина брата Едесија и Фрументија.
На томе путу разби им се лађа од буре на обалама Абисиније, и дивљи Абисинци побише све људе с лађе осим ова два брата, Едесија и Фрументија.
У Абисинији они проживе неколико година и успеју да уђу у дворску службу код цара Абисинског.
Фрументије почне проповедати веру хришћанску, но доста опрезно, и увери се, да је земљиште за такву проповед подесно и плодно.
Онда оба брата седну у лађу и крену и то: Едесије у Тир својим родитељима а Фрументије у Александрију св. Атанасију Великом патријарху.
Фрументије изложи патријарху положај у Абисинији и потражи пастире за новообраћене у веру. Св. Атанасије рукоположи Фрументија за епископа. Св. Фрументије се врати у Абисинију, где својом ревношћу и чудесима успе да за живота свога обрати сву Абисинију у веру хришћанску.
Овај велики пастир стада Христовог и просветитељ Абисиније скончао је мирно 370. год. и преселио се у царство Господа свога.
Извор: pravoslavno.rs
Свети апостол АНДРЕЈ Првозвани
Свети апостол АНДРЕЈ Првозвани најпре је био учеником св. Јована Крститеља, потом Христом уврштен у једног од дванаесторице апостола.
Свети апостол Андреја Првозвани
Син Јонин и брат Петров, родом из Витсаиде, и рибар по занимању.
Најпре је био учеником св. Јована Крститеља, но када св. Јован указа прстом на Господа Исуса говорећи: гле, јагње Божје! (Јов. 1, 36), тада св. Андреја остави свога првога учитеља и пође за Исусом.
По том Андреја приведе свога брата Петра ка Господу. По силаску Св. Духа паде у део овоме првом апостолу Христовом, св. Андреји, да проповеда Јеванђеље у Византији и Тракији, по том у земљама Дунавским, па у Русији и око Црног Мора, и најзад у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где и пострада.
У Византији постави првога епископа у лицу св. Стахија; у Кијеву пободе крст на висини и прорече сјајну хришћанску будућност народу руском; по Тракији, Епиру, Грчкој и Пелопонезу преведе мноштво народа у веру, и постави им епископе и свештенике.
У граду Патрасу учини многа чудеса именом Христовим и задоби многе за Господа, међу којима беху брат и жена царског намесника Егеата.
Егеат разјарен због тога стави Андреју светога на муке, а потом распе на крсту.
Докле год беше жив на крсту апостол Христов говораше корисне поуке хришћанима, који се беху сабрали око крста његова.
Хтеде га народ скинути с крста, но он се опре томе.
Најзад се апостол поче молити Богу, и при том нека необична светлост обасја га целог.
То светлосно обасјање трајаше пола сата, и када оно ишчезе апостол предаде своју свету душу Богу.
Тако сконча свој земни век првозвани апостол, који први од 12 великих апостола позна Господа и пође за Њим.
Пострада св. Андреја за свога Господа 62. год. Мошти његове беху пренете у Цариград.
Доцније глава му је пренета у Рим, а једна рука у Москву.
Свети апостол Андреја Првозвани
(глас 4): Јако апостолов первозваниј, и верховнаго сушчиј брат владицје всјех Андреје молисја: мир всељењеј даровати и душам нашим велију милост.
Свети Фрументије просветитељ Абисиније
У време цара Константина Великог путоваше за Индију неки учен човек из Тира, по имену Меропије.
Он беше узео собом два млада хришћанина брата Едесија и Фрументија.
На томе путу разби им се лађа од буре на обалама Абисиније, и дивљи Абисинци побише све људе с лађе осим ова два брата, Едесија и Фрументија.
У Абисинији они проживе неколико година и успеју да уђу у дворску службу код цара Абисинског.
Фрументије почне проповедати веру хришћанску, но доста опрезно, и увери се, да је земљиште за такву проповед подесно и плодно.
Онда оба брата седну у лађу и крену и то: Едесије у Тир својим родитељима а Фрументије у Александрију св. Атанасију Великом патријарху.
Фрументије изложи патријарху положај у Абисинији и потражи пастире за новообраћене у веру. Св. Атанасије рукоположи Фрументија за епископа. Св. Фрументије се врати у Абисинију, где својом ревношћу и чудесима успе да за живота свога обрати сву Абисинију у веру хришћанску.
Овај велики пастир стада Христовог и просветитељ Абисиније скончао је мирно 370. год. и преселио се у царство Господа свога.
Извор: pravoslavno.rs
