Свети Владика НИКОЛАЈ - Молитва у свему помаже

Он је причао, а ја сам слушао. Тврдио је, да све што је постигао добро у животу, постигао је молитвом.

Подели чланак са другима

Свети Владика НИКОЛАЈ

Једне године путовао сам ноћним возом из Скопља у Косовску Митровицу.
У возу сам се први пут упознао са Ристом Ковачевићем, вишим саветником ложионице у Мостару.

Скоро целу ноћ провели смо у разговору, управо он је причао, а ја сам слушао.
Тврдио је, да све што је постигао добро у животу, постигао је молитвом.

„Сви говоре да верују у Бога, али мало ко се моли Богу. А вера без молитве не вреди ништа“, рече Ристо.

И тада ми исприча много, много, од чега сам ја забележио неколико значајнијих догађаја.
„Имам двајестину дрвета кајсија око куће.
Године 1936. ни у кога у Мостару не роде кајсије, осим у мене.

Једна була добијала је понекад до 60. 000 динара за кајсије из свог воћњака, а те године није добила ни динар.
Ми извозимо кајсије за приморје и друге крајеве.

Сав се Мостар чудио како то да само Ристине кајсије те године роде.
Те дође поп, мој познаник и упита ме:
„Да нијеси заљевао?“
„А ђе ћу заљевати, Божији човече?

А да ти истину речем, попе, јесам вала заљевао, али не водом, него ево овако: неколико пута устајао сам у зору, ужижао кадионицу и кадио по воћу молећи се Богу.
То је једино што сам ја чинио више неголи други Мостарци. Па бива, ето, Бог видео па дао“.

ИЗВОР: Свети Владика НИКОЛАЈ Жички / ДУХОВНЕ ПОУКЕ
Интернет издање:  Svetosavlje.org

Свети Владика НИКОЛАЈ - Молитва у свему помаже

Он је причао, а ја сам слушао. Тврдио је, да све што је постигао добро у животу, постигао је молитвом.

Свети Владика НИКОЛАЈ

Једне године путовао сам ноћним возом из Скопља у Косовску Митровицу.
У возу сам се први пут упознао са Ристом Ковачевићем, вишим саветником ложионице у Мостару.

Скоро целу ноћ провели смо у разговору, управо он је причао, а ја сам слушао.
Тврдио је, да све што је постигао добро у животу, постигао је молитвом.

„Сви говоре да верују у Бога, али мало ко се моли Богу. А вера без молитве не вреди ништа“, рече Ристо.

И тада ми исприча много, много, од чега сам ја забележио неколико значајнијих догађаја.
„Имам двајестину дрвета кајсија око куће.
Године 1936. ни у кога у Мостару не роде кајсије, осим у мене.

Једна була добијала је понекад до 60. 000 динара за кајсије из свог воћњака, а те године није добила ни динар.
Ми извозимо кајсије за приморје и друге крајеве.

Сав се Мостар чудио како то да само Ристине кајсије те године роде.
Те дође поп, мој познаник и упита ме:
„Да нијеси заљевао?“
„А ђе ћу заљевати, Божији човече?

А да ти истину речем, попе, јесам вала заљевао, али не водом, него ево овако: неколико пута устајао сам у зору, ужижао кадионицу и кадио по воћу молећи се Богу.
То је једино што сам ја чинио више неголи други Мостарци. Па бива, ето, Бог видео па дао“.

ИЗВОР: Свети Владика НИКОЛАЈ Жички / ДУХОВНЕ ПОУКЕ
Интернет издање:  Svetosavlje.org

Подели чланак са другима

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *