Свети КОЗМА Етолски - Љубите ближњега
Ми не само да немамо љубав, него имамо мржњу и вражду у својим срцима и мрзимо своју браћу.
Подели чланак са другима
Ми не само да немамо љубав, него имамо мржњу и вражду у својим срцима и мрзимо своју браћу.
Дође лукави ђаво, огорчи нас и у душу нам уведе смрт, те и у овом сујетном животу прођемо лоше, и одемо у преисподњу да у њој навек горимо.
Природно је да љубимо своју браћу, јер једне смо природе, имамо једно крштење, једну веру, истим Непорочним Тајнама се причешћујемо, у нади да ћемо у истом рају благовати.
Срећан је онај човек који се удостојио да прими у срце своје те две љубави, љубав према Богу и према својој браћи.
Јер ко год има Бога у срцу своме, тај има сва добра и не трпи да чини грех.
А ко нема Бога у срцу, има ђавола и чини сва зла и све грехе.
Хиљаде хиљада добара да чинимо, браћо моја, да постимо, молимо се, дајемо милостињу, па и крв своју да пролијемо за нашега Христа, немамо ли те две љубави, него имамо мржњу и вражду према својој браћи, сва та добра која чинимо од ђавола су и воде нас у преисподњу.
Добро, кажете ви, зар да са то мало вражде што имамо према својој браћи, крај свега добра што чинимо, идемо у преисподњу?
Да, браћо моја, јер та је вражда јед ђавољи.
И као што у сто ока брашна ставимо мало квасца, а он има толику силу те подигне све тесто колико год да га је, тако и вражда.
Сва добра која учинисмо она преметне и учини отровом ђавољим.
А како ви, Хришћани моји, овде живите?
Имате ли љубав међу собом?
Желите ли да се спасете, ништа друго не тражите у овоме свету до љубави.
Има ли кога овде од вашега благородства да има ту љубав према својој браћи?
Нека устане да ми то каже, да га и ја благословим, па да позовем и остале Хришћане да му опросте, да добије опроштај који да је дао хиљаду дуката не би нашао.
– Ја, Свети Божји, љубим Бога и своју браћу.
– Добро, дете моје, да си благословен.
Како ти је име?
– Коста.
– Којим се занатом бавиш?
– Чувам овце.
– Мериш ли сир када га продајеш?
– Мерим га.
– Ти си, дете моје, научио да мериш сир, а ја да мерим љубав.
Устеже ли се вага пред својим газдом?
– Не.
– Сада ћу и ја да измерим твоју љубав и ако је права и здрава, благословићу те и сам и позвати и све Хришћане да ти просте.
Како да ја знам, дете моје, како волиш своју браћу?
Ја сада, док путујем, и поучавам по свету, могу да кажем да кир Косту љубим као очи своје.
Али ти у то можеш да не верујеш.
Хоћеш прво да ме пробаш и онда ћеш поверовати.
Ја имам хлеба да једем, ти немаш. Ако ли дам комад и теби који немаш, тада показујем да те волим.
А ако ја поједем цео хлеб, док ти гладујеш, шта показујем?
Да је моја љубав према теби лажна.
Имам две чаше вина да попијем, а ти ниједну.
Дам ли ти и теби да од мога вина пијеш, показујем да те љубим.
А ако ли ти не дам, ту љубави нема.
Жалостан си?
Умре ти мајка, отац твој.
Ако дођем да те утешим, истинска је љубав моја.
А ако ти плачеш и тугујеш док ја једем, пијем и веселим се, лажна је моја љубав.
Волиш ли оно сирото дете?
– Волим.
– Да га волиш, дао би му кошуљицу јер је наго, па да се и оно помоли за твоју душу.
То је истинска љубав, а ова сада је лажна.
Није ли тако, Хришћани моји?
Са лажном љубављу не идемо у рај.
А сада ако хоћеш да позлатиш своју љубав, иди и обуци сироту децу и онда ћу позвати Хришћане да ти опросте. Хоћеш ли учинити то?
– Учинићу.
– Хришћани моји, Коста је разумео како је љубав коју је до сада имао била лажна и хоће да је позлати, да одене сироту децу.
Пошто смо га поучили, молим вас да за кир-Косту кажете трипут: Бог да му опрости и помилује га.
ИЗВОР: Svetosavlje.org
Свети КОЗМА Етолски - Љубите ближњега
Ми не само да немамо љубав, него имамо мржњу и вражду у својим срцима и мрзимо своју браћу.
Ми не само да немамо љубав, него имамо мржњу и вражду у својим срцима и мрзимо своју браћу.
Дође лукави ђаво, огорчи нас и у душу нам уведе смрт, те и у овом сујетном животу прођемо лоше, и одемо у преисподњу да у њој навек горимо.
Природно је да љубимо своју браћу, јер једне смо природе, имамо једно крштење, једну веру, истим Непорочним Тајнама се причешћујемо, у нади да ћемо у истом рају благовати.
Срећан је онај човек који се удостојио да прими у срце своје те две љубави, љубав према Богу и према својој браћи.
Јер ко год има Бога у срцу своме, тај има сва добра и не трпи да чини грех.
А ко нема Бога у срцу, има ђавола и чини сва зла и све грехе.
Хиљаде хиљада добара да чинимо, браћо моја, да постимо, молимо се, дајемо милостињу, па и крв своју да пролијемо за нашега Христа, немамо ли те две љубави, него имамо мржњу и вражду према својој браћи, сва та добра која чинимо од ђавола су и воде нас у преисподњу.
Добро, кажете ви, зар да са то мало вражде што имамо према својој браћи, крај свега добра што чинимо, идемо у преисподњу?
Да, браћо моја, јер та је вражда јед ђавољи.
И као што у сто ока брашна ставимо мало квасца, а он има толику силу те подигне све тесто колико год да га је, тако и вражда.
Сва добра која учинисмо она преметне и учини отровом ђавољим.
Ваистину, браћо, истинска кротост много одмара душу, јер je она кћер љубави и мајка незлобивости.
Кротког и смиреног сви љубе и он све одмара ликом своје кротости. Кротки и смирени не гневи се брзо и гневне кротошћу својих речи смирује и блажи, као што је написано: Кротки одговор одвраћа гнев, а жестока реч га распирује (Приче Соломонове 15,1).
Кротком је страно лукавство, и он обитава далеко од злопамћења, пун је милости и увек се жалости и пати, када види брата у невољи.
Кротки и смирени постају достојни великих тајни и од Господа се уче Његовим путевима, по речи која је написана: Научиће кротке путевима Својим (Пс 24,9).
Кротке и смирене срцем у овом свету, због њихове кротости и незлобивости, љубе и помажу сви људи. И не примају милост само од људи, него тим више од Бога; велике ће се славе и дара удостојити у дан када ће се свему судити огњем и муком. Као што сам показао, о овом говори Свето Писмо: Када устане на суд Бог, да спасе све кротке на земљи (Пс 75, 9). И опет вели: Упутиће кротке на суду (Пс 24,9). Кротки су по подобију Господњем и помиловаће их у онај дан Кротки и Смирени срцем, и они ће се спасти осуде пакла и неисказаних мука, јер срце скрушено и смерно Бог неће одбацити (Пс 50,17).
Кротки и смирени срцем у бескрајности векова ће се тешити духовном сладошћу Раја Божијег и наследиће она добра која око не виде и ухо не чу и у срце човеку не дође. И биће тамо у многом одмору и миру. Ово показује Божанско Писмо када вели: А кротки ће наследити земљу и уживаће у мноштву мира (Пс 36,11).
И Спаситељ показује да је ова духовна и нетрулежна земља њихова отаџбина, када вели: Блажени кротки, јер ће наследити земљу (Мт 5,4). Значи, тамо, у тој небеској земљи биће станиште кротких, и наслађиваће се тамо у мноштву мира у векове векова.
Али ти, љубљени, чувши о сладости, немој мислити ни на какве сладости сличне овдашњим. Јер Царство Божије није јело ни пиће, него праведност и мир и радост у Духу Светоме (Рим 14,17).
Немој умовати о наслађивању храном, него се наслађуј у Господу, даноноћним размишљањем о закону Његовом (Пс 1, 2). Његовим речима храни своју душу, јер су оне у твојим устима слађе од меда и саћа (Пс 118,103).
Немој умовати о сладости пролазних добара, него се моли Богу да те напоји вином понизности (Пс 59, 3), и будеш ли се овим вином појио свакога дана и ноћи, достићи ћеш да појмиш који је укус духовних пића, и још у овом веку појиће те водом живом, која уздиже, Онај који је рекао: Ко је жедан нека дође мени и пије (Јн 4,10; 7, 37).
А ако благодаћу Христовом будеш достигао то блаженство да будеш напојен овом водом живота, онда ћеш појмити шта значи наслађивати се у Господу и шта беше Рај засађен у Едему, јер се реч Едем, по Великом Василију, тумачи као наслађивање (Шестоднев, Слово о Рају, стр. 60-63).
Чувши и о земљи о којој Свето Писмо каже да ће је наследити кротки, немој сматрати о њој што год слично земаљском, чак ако кад год и у овом овдашњем будеш видео какав украс или лепоту. Не заборављај, брате, да је друга слава небеских, а друга земаљских (1. Кор 15, 40).
Сети се, брате, да тамо речни токови веселе град Божији (Пс 45,4). И духовно појми с Великим Василијем да тамо нису чувствене (чулне) воде, него изливи река Духа Утешитеља, што неизрецивом утехом веселе душе које су се, благодаћу Божијом, удостојиле ући у тај град Божији, који је небески Јерусалим и Невеста Јагњетова (Отк 21, 9-10; 27).
Сети се, љубљени брате, да у баштама тог града и у земљи кротких неће бити о
вог чувственог (чулима доступног, нап.изд) дрвећа, јер ће се тамо духовно дрвеће веселити и наслађивати.
Тамо ће њих воде живе Духа Утешитеља напајати.
Тамо ће праведници као палме процветати и као кедри на Ливану умножиће се (Пс 91,13).
Тамо су горе небеског Сиона, тамо су падине северне, град Цара великога (Пс 47, 2).
Тамо ће Бог све кротке и смирене срцем и све који су чували Његове заповести наслађивати својим духовним добрима до ситости њиховог срца, као што пише: Наситићу се када угледам славу Твоју (Пс 16,15).
Тамо ће их хладити вода живота, и у опојности Духа Светог наслађиваће се.
То опет Псалмопевац показује Духом казујући: Опиће се од обиља дома Твога, и извором сладости напојићеш их (Пс 35,8).
Блажени, дакле, и треблажени (троструко блажени, нап.изд) ће бити они који ће ревновати да постану кротки и смирени у овом веку, јер ће се у векове векова наслађивати тамо где је мир и светлост невечерња.
То, али и више било би да се каже о кротости Мојсијевој и о блаженству које очекује кротке и смирене.
Рекла је мати Синклитикија: „Следи цариниково смирење, да се не би осудио заједно са фарисејем. Изабери кротост Мојсијеву, да би своје срце, које је грубо, преобразио у изворе вода“ (Отачник, Мати Синклитикија 11).
ИЗВОР: Svetosavlje.org
