Свети НИКОЛАЈ Алма-Атински и Казахстански - О блуду
Човек који је нечист телом неће видети Бога, јер скрнављење тела кроз блуд – „развраћање храма тела." каже Свети НИКОЛАЈ Алма-Атински
Подели чланак са другима
Почетак блуда, „мајку блудне похотљивости“, „врата“ кроз која смело и бодро улази блудна страст, по мишљењу отаца-аскета, представља чревоугодије.
Сладострашће, које се рађа од презасићења било каквом храном рађа „похотно горење“; навика која се ствара у чревоугодију, рађа „назаситост“, „презасићење – нечистоту“, и уопште цела страст представља основу за лошу навику блуда.
Спољашњи повод за настанак ове страсти често представљају „виђања са женама“, један поглед жене за људску слабу вољу представља „отровну стрелу“, смело обраћање са женским полом свакога лако хвата у страст блуда. Ова и многа друга спољашња искушења због слабости наше воље утичу на стварање грешних представа и затим уводе човека у саму страст.
Понекад стварању страсти блуда претходе други поводи, чисто унутрашњи, који зависе од нашег духовног нерада, од непажње коју користи непријатељ (ђаво) лоповски се прикрадајући у душу и насађујући у њој слике блуда, подстиче „распламсавање страсти“.
Само греховно (страсно) расположење настаје уобичајеним путем развијања помисли које, када наша воља се препушта искушењима овог унутрашњег непријатеља излазе напоље испољавајући се у нечистим поступцима. Свети Јован Лествичник нам овако приказује слику насађивања страсти блуда у нама на тлу презасићености стомака. Након нашег преједања нечисти дух који је нападао наш желудац, одлазећи од ситог стомака шаље на нас блудног духа; он му говори у каквом смо стању остали и каже:
„Иди, нападни тог и тог: његов стомак је пун и зато ти неће бити потребно много труда.“ Овај се, дошавши осмехује везавши нам руке и ноге сном, и онда с нама чини шта хоће, скрнави душу мрским маштањима и тело истицањем“.
Другу слику стварања ове страсти видимо код Исака Сирина.
„Прво помисао,“ каже овај свети отац, „вуче човека на неуздржање у храни, а након пада у нарушавање свог уздржања човек упада у неумереност и разврат.
Прво одолева жељама (боље је рећи да то у његовим очима изгледа неважно) да погледа наготу свог тела или неку другу лепоту својих удова када скида одећу са себе или када излази због телесних потреба или по воду, и он раслабљује своја осећања или смело ставља руку испод своје одеће и почиње да препипава своје тело, а затим се у њему буди једно по једно.
Дешава се и да многоискусни ђаво ако неко не пази на себе брзо напада, лоповски се прикрада човеку и рањава наше душе стрелом своје злобе мамећи очи лепим младим лицима и слатким осмесима у једнима, а у другима распламсава горење страсти. Када му већ пође са руком да превари и наговори на нечисту љубав онда напада и на онога према коме овај осећа страст, како би га острастио и створио страсно расположење према првом; затим иду узајамна давања и узвраћања погледа и гледања, душевна изливања и сладострасна горења; а на крају, ако не дође нарочита Божија помоћ – наступа погибељ: содомско изгарање и гоморско истребљење.
У вези са различитим испољавањем блуда преподобни Јован Касијан разликује три врсте блудне страсти: прва се дешава кроз спајање два пола; друга се дешава без спајања са женом, због којег је Господ смрти предао Онана, односно онанизам; трећа (врста) се дешава у уму и срцу, о чему Господ у Јеванђељу каже: Ко гледа жену са жељом већ чини прељубу са њом у свом срцу (Мт., 5, 28).
Преподобни Нил Синајски уопшавајући све врсте блуда које постоје обједињује исте под два назива „телесни блуд и духовни блуд“.
Духовни блуд је по мисли Макарија Великог унутрашње наслађивање нечистим огњем, који се ружно разгорео у срцу, а када зло пронађе себи храну онда је то јавни блуд; и чак и ако би човек наизглед сачувао своје тело од развраћања блудом али уз унутрашњу прељубу и блуд у помислима он постаје прељубник пред Богом и тада ни девствено тело не доноси корист.
Моралној осуди блуд и чревоугодије не подлежу као природне потребе организма (јер „није храна зло, већ чревоугодије, није рађање деце зло, већ блуд“), а као психичка стања пада подлежу осуди управо онолико колико се блудна и чревоугодна помисао раствара са нашим духом, пошто се наша душа спаја са замамном представом у њој. Дајући опаску о сладострашћу очију Исус Христос, каже преподобни Јован Касијан не разобличава толико њих колико оно унутрање осећање које лоше користи њихове услуге, срце болесно и рањено стрелом похоте.
И греховност ове страсти се у суштини састоји управо у томе што наша воља преноси тежиште са духовног живота на тело и претпоставља интересе тела интересима духа. Последицу ове ненормалне појаве природно представља велика штета по душу. Овом страшћу се нарочито уништава чистота тела и душе; губи се невиност; тело, противећи се сугестијама душе потчињава себи свог владара – дух, а човек који је нечист телом неће видети Бога, јер скрнављење тела кроз блуд – „развраћање храма тела“ јесте нечистота и срца и бестелесног ума који се од тела скрнави и помрачује.
Дакле, у страстима телесног карактера човек своју природну потребу свесно и слободно претвара у повод и извор самонасладе ширећи је на потпуно изопачење и потпуно превладавање над осталим странама своје природе, односно руководи се начелима грубог егоизма и изопаченог самољубља.
Из књиге: ТАЈНА ЉУДСКЕ ДУШЕ
Светоотачко учење о борби са страстима
2000. године на Јубилејном Архијерејском Сабору РПЦ исповедник Христове вере, чудотворац и молитвеник за земље Русије и Казахстана, митрополит Алма-Атински и казахстански Николај био је прибројан лику Светих.
Извор: svetosavlje.org
Свети НИКОЛАЈ Алма-Атински и Казахстански - О блуду
Човек који је нечист телом неће видети Бога, јер скрнављење тела кроз блуд – „развраћање храма тела." каже Свети НИКОЛАЈ Алма-Атински
Почетак блуда, „мајку блудне похотљивости“, „врата“ кроз која смело и бодро улази блудна страст, по мишљењу отаца-аскета, представља чревоугодије.
Сладострашће, које се рађа од презасићења било каквом храном рађа „похотно горење“; навика која се ствара у чревоугодију, рађа „назаситост“, „презасићење – нечистоту“, и уопште цела страст представља основу за лошу навику блуда.
Спољашњи повод за настанак ове страсти често представљају „виђања са женама“, један поглед жене за људску слабу вољу представља „отровну стрелу“, смело обраћање са женским полом свакога лако хвата у страст блуда. Ова и многа друга спољашња искушења због слабости наше воље утичу на стварање грешних представа и затим уводе човека у саму страст.
Понекад стварању страсти блуда претходе други поводи, чисто унутрашњи, који зависе од нашег духовног нерада, од непажње коју користи непријатељ (ђаво) лоповски се прикрадајући у душу и насађујући у њој слике блуда, подстиче „распламсавање страсти“.
Само греховно (страсно) расположење настаје уобичајеним путем развијања помисли које, када наша воља се препушта искушењима овог унутрашњег непријатеља излазе напоље испољавајући се у нечистим поступцима. Свети Јован Лествичник нам овако приказује слику насађивања страсти блуда у нама на тлу презасићености стомака. Након нашег преједања нечисти дух који је нападао наш желудац, одлазећи од ситог стомака шаље на нас блудног духа; он му говори у каквом смо стању остали и каже:
„Иди, нападни тог и тог: његов стомак је пун и зато ти неће бити потребно много труда.“ Овај се, дошавши осмехује везавши нам руке и ноге сном, и онда с нама чини шта хоће, скрнави душу мрским маштањима и тело истицањем“.
Другу слику стварања ове страсти видимо код Исака Сирина.
„Прво помисао,“ каже овај свети отац, „вуче човека на неуздржање у храни, а након пада у нарушавање свог уздржања човек упада у неумереност и разврат.
Прво одолева жељама (боље је рећи да то у његовим очима изгледа неважно) да погледа наготу свог тела или неку другу лепоту својих удова када скида одећу са себе или када излази због телесних потреба или по воду, и он раслабљује своја осећања или смело ставља руку испод своје одеће и почиње да препипава своје тело, а затим се у њему буди једно по једно.
Дешава се и да многоискусни ђаво ако неко не пази на себе брзо напада, лоповски се прикрада човеку и рањава наше душе стрелом своје злобе мамећи очи лепим младим лицима и слатким осмесима у једнима, а у другима распламсава горење страсти. Када му већ пође са руком да превари и наговори на нечисту љубав онда напада и на онога према коме овај осећа страст, како би га острастио и створио страсно расположење према првом; затим иду узајамна давања и узвраћања погледа и гледања, душевна изливања и сладострасна горења; а на крају, ако не дође нарочита Божија помоћ – наступа погибељ: содомско изгарање и гоморско истребљење.
У вези са различитим испољавањем блуда преподобни Јован Касијан разликује три врсте блудне страсти: прва се дешава кроз спајање два пола; друга се дешава без спајања са женом, због којег је Господ смрти предао Онана, односно онанизам; трећа (врста) се дешава у уму и срцу, о чему Господ у Јеванђељу каже: Ко гледа жену са жељом већ чини прељубу са њом у свом срцу (Мт., 5, 28).
Преподобни Нил Синајски уопшавајући све врсте блуда које постоје обједињује исте под два назива „телесни блуд и духовни блуд“.
Духовни блуд је по мисли Макарија Великог унутрашње наслађивање нечистим огњем, који се ружно разгорео у срцу, а када зло пронађе себи храну онда је то јавни блуд; и чак и ако би човек наизглед сачувао своје тело од развраћања блудом али уз унутрашњу прељубу и блуд у помислима он постаје прељубник пред Богом и тада ни девствено тело не доноси корист.
Моралној осуди блуд и чревоугодије не подлежу као природне потребе организма (јер „није храна зло, већ чревоугодије, није рађање деце зло, већ блуд“), а као психичка стања пада подлежу осуди управо онолико колико се блудна и чревоугодна помисао раствара са нашим духом, пошто се наша душа спаја са замамном представом у њој. Дајући опаску о сладострашћу очију Исус Христос, каже преподобни Јован Касијан не разобличава толико њих колико оно унутрање осећање које лоше користи њихове услуге, срце болесно и рањено стрелом похоте.
И греховност ове страсти се у суштини састоји управо у томе што наша воља преноси тежиште са духовног живота на тело и претпоставља интересе тела интересима духа. Последицу ове ненормалне појаве природно представља велика штета по душу. Овом страшћу се нарочито уништава чистота тела и душе; губи се невиност; тело, противећи се сугестијама душе потчињава себи свог владара – дух, а човек који је нечист телом неће видети Бога, јер скрнављење тела кроз блуд – „развраћање храма тела“ јесте нечистота и срца и бестелесног ума који се од тела скрнави и помрачује.
Дакле, у страстима телесног карактера човек своју природну потребу свесно и слободно претвара у повод и извор самонасладе ширећи је на потпуно изопачење и потпуно превладавање над осталим странама своје природе, односно руководи се начелима грубог егоизма и изопаченог самољубља.
Из књиге: ТАЈНА ЉУДСКЕ ДУШЕ
Светоотачко учење о борби са страстима
2000. године на Јубилејном Архијерејском Сабору РПЦ исповедник Христове вере, чудотворац и молитвеник за земље Русије и Казахстана, митрополит Алма-Атински и казахстански Николај био је прибројан лику Светих.
Извор: svetosavlje.org
