Преподобни Варлам и Јоасаф царевић

Подвижници Индијски. Јоасаф беше царевић, син цара Авенира.
Божјим Промислом посети га старац Варлам, научи га вери Христовој и крсти.

По томе се старац удаљи у планину на подвиг а Јоасаф оста, да се бори са многим искушењима у свету и да их благодаћу Божјом побеђује.
Најзад успе Јоасаф, да приведе ка Христу и свога оца.

Пошто се крсти цар Авенир поживе 4 године у великом покајању – јер и грехе велике беше починио гонећи хришћане – па онда оконча свој земни живот и пређе у бољи.
Млади Јоасаф предаде царство своме другу Варахији, а он оде у пустињу, да се подвизава Христа ради. Једина му жеља беше на земљи, да се још једном види са својим духовним оцем, старцем Варламом. И Бог милостиви испуни му ту жељу, те једнога дана Јоасаф стаде пред пећину Варламову и узвикну: Благослови оче!

Старац Варлам подвизаваше се у пустињи 70 година, а свега поживе 100 година.
Св. Јоасаф у 25. години остави царство и оде у пустињу, где поживе 35 година.
Обојица имађаху велику љубав ка Господу Исусу; преведоше многе у веру истиниту, и преселише се у вечну радост Господа свога.

Преподобни Порфирије Кавсокаливит

“Заволите Бога који је све и сва. Благодаћу Божијом приближавајте се Богу јер када нас Христос повезује не постоје растојања”.

Старац Порфирије је био познат по свом великом смирењу и послушности према својим духовницима.
Несебично је служио Богу и људима, пружајући утеху и помоћ свима који су дошли до њега.

Иако је имао многе духовне дарове, остао је веома смирен и никада се није хвалио њима. Цео свој живот је провео у великом труду и молитви.
Молитва је била средиште његовог живота, а он је подстицао и друге да се моле.

Рођен 7. фебруара 1906. у сиромашној породици у Грчкој и од малена је осећао позив за монашки живот.
Од малена је радио и био изложен тешкоћама, али је увек осећао жељу за духовним животом.

На Светој Гори је упознао своје духовнике и посветио се строгом аскетизму.
Стекао је дубоко знање о православној вери и развио изузетне духовне способности. Старац Порфирије је добио многе благодатне дарове, као што су дар прозорљивости, исцељења и предвиђања будућности.

Ове дарове је користио искључиво за духовно добро других људи.
Већи део свог живота је провео служећи као свештеник и духовник у Атини, где је утешио и помогао многим људима.

У последњим годинама живота је основао манастир Преображења Господњег, где је желео да окупи верне жене и посвети се молитви.
На крају живота се повукао у своју келију на Светој Гори, где се и упокојио.

Извор: pravoslavno.rs