Свети Симеон Нови Богослов - Нека у теби буде непрестани плач
Нека у теби буде непрестани плач, не знајући за ситост у сузама. Пази да не пострадаш и због превелике духовне радости и умилења.
Подели чланак са другима
Имај свагда ум у Богу, и за време сна и у будном стању, при јелу и разговору, за рукодељем и сваким другим делом, по речи пророка:
Провиђам Господа преда мном свагда (Пс. 15, 8).
Сматрај себе грешнијим од сваког човека. Јер, уколико слична помисао дуго занима ум и срце, обично се унутра јавља неко осијање светлости, као неки зрак.
И уколико је више иштеш са крепком пажњом, нерасејаном мишљу и великим трудом и сузама, утолико постаје јаснија.
Постајући јаснија, она се више воли, а вољена очишћује.
Чистећи, она чини [човека] боговицем, просвећујући га и учећи да разликује добро од зла.
Уосталом, брате, неопходан је велики труд да се, уз помоћ Божију, благодатно осијање потпуно усели у душу и осветљава је, као месец ноћни мрак.
Нарочито треба пажљиво гледати да се не прокраде прилог помисли таштине и самомнења, тј. да се не осуди неко ко чини нешто неприлично.
Јер, видећи да се душа преко усељења благодати и успостављања мирног стања ослободила страсти и кушања, демони обично у њу полажу сличне помисли.
Међутим, помоћ од Бога долази и разгони њихове замке.
Нека у теби буде непрестани плач, не знајући за ситост у сузама.
Пази да не пострадаш и због превелике духовне радости и умилења.
А пострадаћеш уколико помислиш да су плод твог сопственог труда, а не благодати Божије.
У супротном ће бити узети од тебе, те ћеш их у молитви искати и нећеш наћи.
И познаћеш какав си дар благодати изгубио. Господе, немој никада дозволити да се лишимо твоје благодати.
Уосталом, брате, уколико се речено и деси са тобом, положи на Бога немоћ своју и уставши подигни руке своје, те говори у молитви:
„Господе, помилуј ме грешнога, немоћног и јадног, и пошаљи ми благодат своју, не дозвољавајући да се искушавам више него што могу. Види, Господе, у какву бездушност и у какве помисли су ме бацили моји многи греси. Господе, мене не може да оправда мисао да је моје самомнење [умишљеност], које је узрок лишавања твоје благодатне утехе, дошло од демона. Јер, ја знам да им се они који са топлом усрдношћу творе вољу твоју лако супротстављају. Нису ме искушали они, него моја сопствена грешна расположења, која се крију у срцу моме. Кајем се за све, Господе, и молим те, уколико ти је благоугодно и за мене корисно, да опет уђе благодат твоја у слугу твога. И ја ћу се, видећи је, радовати са умилењем и плачем, будући просвећен увексветлим њеним сијањем и будући чуван од скверних помисли и сваке зле ствари, до свих рђавих дела и речи, којима свакодневно грешим у знању и незнању. Ја ћу се крепити у смелости пуној наде пред тобом и одсецањем властите воље, Господе, у скорбима које се свакодневно дешавају слузи твоме од демона и људи, помишљајући на добра која су уготовљена онима који те љубе. Јер, ти си рекао, Господе, да ће добити ко иште, и наћи ко тражи и да ће се отворити ономе ко куца (Мт. 7, 7).“
Реченоме додајући, брате и друго што ти Бог положи у срце, трпељиво пребивај у молитви, не раслабљујући се досадом и мрзовољом.
И благи Бог те неће оставити.
ИЗВОР: Добротољубље -Том 5
Интернет издање: svetosavlje.org
Свети Симеон Нови Богослов - Нека у теби буде непрестани плач
Нека у теби буде непрестани плач, не знајући за ситост у сузама. Пази да не пострадаш и због превелике духовне радости и умилења.
Имај свагда ум у Богу, и за време сна и у будном стању, при јелу и разговору, за рукодељем и сваким другим делом, по речи пророка:
Провиђам Господа преда мном свагда (Пс. 15, 8).
Сматрај себе грешнијим од сваког човека. Јер, уколико слична помисао дуго занима ум и срце, обично се унутра јавља неко осијање светлости, као неки зрак.
И уколико је више иштеш са крепком пажњом, нерасејаном мишљу и великим трудом и сузама, утолико постаје јаснија.
Постајући јаснија, она се више воли, а вољена очишћује.
Чистећи, она чини [човека] боговицем, просвећујући га и учећи да разликује добро од зла.
Уосталом, брате, неопходан је велики труд да се, уз помоћ Божију, благодатно осијање потпуно усели у душу и осветљава је, као месец ноћни мрак.
Нарочито треба пажљиво гледати да се не прокраде прилог помисли таштине и самомнења, тј. да се не осуди неко ко чини нешто неприлично.
Јер, видећи да се душа преко усељења благодати и успостављања мирног стања ослободила страсти и кушања, демони обично у њу полажу сличне помисли.
Међутим, помоћ од Бога долази и разгони њихове замке.
Нека у теби буде непрестани плач, не знајући за ситост у сузама.
Пази да не пострадаш и због превелике духовне радости и умилења.
А пострадаћеш уколико помислиш да су плод твог сопственог труда, а не благодати Божије.
У супротном ће бити узети од тебе, те ћеш их у молитви искати и нећеш наћи.
И познаћеш какав си дар благодати изгубио. Господе, немој никада дозволити да се лишимо твоје благодати.
Уосталом, брате, уколико се речено и деси са тобом, положи на Бога немоћ своју и уставши подигни руке своје, те говори у молитви:
„Господе, помилуј ме грешнога, немоћног и јадног, и пошаљи ми благодат своју, не дозвољавајући да се искушавам више него што могу. Види, Господе, у какву бездушност и у какве помисли су ме бацили моји многи греси. Господе, мене не може да оправда мисао да је моје самомнење [умишљеност], које је узрок лишавања твоје благодатне утехе, дошло од демона. Јер, ја знам да им се они који са топлом усрдношћу творе вољу твоју лако супротстављају. Нису ме искушали они, него моја сопствена грешна расположења, која се крију у срцу моме. Кајем се за све, Господе, и молим те, уколико ти је благоугодно и за мене корисно, да опет уђе благодат твоја у слугу твога. И ја ћу се, видећи је, радовати са умилењем и плачем, будући просвећен увексветлим њеним сијањем и будући чуван од скверних помисли и сваке зле ствари, до свих рђавих дела и речи, којима свакодневно грешим у знању и незнању. Ја ћу се крепити у смелости пуној наде пред тобом и одсецањем властите воље, Господе, у скорбима које се свакодневно дешавају слузи твоме од демона и људи, помишљајући на добра која су уготовљена онима који те љубе. Јер, ти си рекао, Господе, да ће добити ко иште, и наћи ко тражи и да ће се отворити ономе ко куца (Мт. 7, 7).“
Реченоме додајући, брате и друго што ти Бог положи у срце, трпељиво пребивај у молитви, не раслабљујући се досадом и мрзовољом.
И благи Бог те неће оставити.
ИЗВОР: Добротољубље -Том 5
Интернет издање: svetosavlje.org
