Браћо и оци!

Данашњи је дан свет и многодостојан поклоњења: данас почињу света страдања Господа нашега Исуса Христа, које је претрпио ради спасења света, као што је наговестио пророк Давид:

Зашто се узбунише народи и племена смислише залудне ствари? Сабраше се цареви земаљски, и кнезови се окупише заједно на Господа и на Помазаника Његовог. (Пс. 2:1-2).

Сабраше се најбезаконитије старешине јудејске и искупише лукави савет да умртве Христа и Бога нашега, и Јуда, лажљиви ученик, одрече се од учитеља и лицемерним и поквареним целивом Га издаде непријатељима и убицама јудејима, који Га, свезавши Владику свиета, поведоше и пред судом испитиваху и мучаху, а Он им одговараше са великим смирењем.

А када је Он говорио – страшно је о томе и слушати, – један од слуга који је стајао близу, ударио Га је по образу, рекавши:
Зар тако одговараш првосвештенику? 

А Он је то трпељиво и кротко поднео, говорећи: Ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш? (Јн. 18:21, 23).
Безаконици су га подвргнули срамоћењу, малтретирању, исмевању, пљувању, шамарању и бијењу и, на крају, успели су Га на крст.

Али ни тада се Он не гневи на убице, него се моли за њих, говорећи:
Оче! Опрости им, јер не знају шта раде (Лк. 23:24).

Међутим, учињена злодела нису заситила непријатеље Божије, и они Га, напојивши Бесмртног жучи и оцтом, умртвише, мада ни то није укротило њихов гнев и јарост, па Га прободоше, мртвог, копљем.
Ето страсти Христових, укратко речено.

Ко са пажњом о њима размишља свом душом својом, никада се не гневи, не саблажњава, не горди се, не завиди и не ратује против брата својега, не истиче себе по славољубљу, него се смирује, скрушава и, сматрајући себе земљом и пепелом, желећи да се приопшти страстима Христовим, жели да умре за Христа, да би се насладио славом Васкрсења Његовог.

Будимо, браћо, и ми одважни, због тога што смо се и ми у некој мери приопштили и приопштавамо се страстима Владичиним.
Али пошто никога прије смрти не смемо називати блаженим (Сир. 11:28) због превртљивости слободне воље људске и због тога што не знамо шта ће се збити сутрадан, преклињем вас, будите тврди и непоколебљиви, подносите злопаћења са јеванђеоском вером, као да сте један дух и једна душа, да се не бисте препали претњи непријатеља вере и да вам не би постало недоступно ни једно дело благочешћа.

Као Божији служитељи, будите спремни на свако добро дело – на послушање, смиреномудрије, великодушност и на много трпљење.
Трпљење вам је неопходно (Јевр. 10:36) да бисте испунили вољу Божију и задобили живот вечни.

Још мало и доћи ће Господ да упокоји и прослави оне који су се трудили и злопатили у име Његово Свето; Он неће оклевати да дође.
Према томе, хоћемо ли себе оптерећивати искушењима и жалостима, или ћемо претрпети, ради љубави Господа, свакодневна огорчења?

Јер Апостол говори:
Истинита је реч: ако с Њим умресмо, с Њим ћемо и живети; Ако трпимо, с Њим ћемо и царовати; ако ли се одрекнемо, и Он ће се нас одрећи; Ако ли изневеримо, Он остаје веран, јер се не може самог себе одрећи. (2 Тим. 11:13).