Ознака Духовне поуке

Анђели најчешће опомињу човека да избегне неку несрећу која му се у непосредној близини и будућности може догодити.

Кажеш – нема силе у крсту?! Није тачно, има у крсту силе, и то велике, када се крстиш како треба

Снага којом подносиш искушења јесте мјера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш.

Mудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази у глупост

Подвиг има за своју основу испуњење циља и смисла нашег хришћанског живота. Ми се боримо „против поглаварства, и власти, и господара таме овога света“

Бојте се зла као ватре. Не дозволите да вам дотакне срце чак и ако изгледа праведно или исправно.
Без обзира на околности, не дозволите му да уђе у вас. Зло је увек зло.

Сваки човек има слободну вољу за опредељење. Дато нам је расуђивање да видимо шта је добро, а шта зло.

Посвети Богу све животне кораке и управљај их према Његовим заповестима.

Постећи човек показује своје добровољење. Из усрдности се подвизава и Бог му помаже.

Када је видео да тих мрежа има небројено много, он је, плачући, упитао Господа: „Господе, па ко може да мимоиђе ове мреже и добије спасење?“

Ако, дакле, желиш и ти, брате, да те Бог што пре чује, и да добијеш оно што тражиш од Њега, труди се што више можеш на овој умној молитви

Демони понекад имају могућност да нас нападну – не само душу, него и тело – и то са убилачким расположењем, и да је за наше спасење неопходна помоћ светитеља.

Као што се при регрутовању младића за војску мотри на узраст и телесно здравље, тако и Господ, бирајући душе, испитује вољу.

Да ли многи од нас могу смело и без осуде да призивају небеског Бога Оца и да говоре: „Оче наш“?

Сазрцавање (сагледавање) другог света у стању је да одржава и разгорева дух ревности самим тим што ревношћу испуњеном духу пружа поприште на коме ће делати.

Расејан човек је обично непостојан: осећања његовог срца су лишена дубине и снаге, а стога непостојана и краткотрајна

Свако од нас има искуство губитка благодати и у таквом стању (човјека) смрт прилази највише.

Блажен је човек који познаје своју болест и труди се да је излечи. Ако човек не осети своју болест, налази се у великој опасности, јер мисли да је нешто.

Ономе у коме је већ сазрела неопходност покајања, то делање ће бити од велике помоћи: оно ће ка њему привући молитву срца, која ће већ неућутним гласом призивати Бога.