Свети ЈОВАН Златоусти - Не очајавај
Храброј души је својствено да духовно не посустаје и да не очајава пред моноштвом невоља које је сналазе
Подели чланак са другима
НЕ ОЧАЈАВАЈ НИКАД У ПОГЛЕДУ ПРОМЕНЕ НАБОЉЕ
СВАГДА ТРЕБА ДА ИМАМО ДУХОВНУ БОДРОСТ И ВЕЛИКУ УСРДНОСТ,
и ако будемо настројили своју савест тако да омрзнемо претходни порочни живот и изаберемо супротни му пут, са онаквом снагом какву од нас жели и захтева Бог,
нећемо нимало бити на губитку, будући да су многи који су били последњи претекли (покајањем) оне који су били први.
Није тежак пад, већ, павши, остати у лежећем положају и више не устајати, вољно чинећи зло и пребивајући у немару, и помислима очајања прикривајући слабост своје воље.
Таквима пророк чудећи се говори:
КО ПАДНЕ НЕ УСТАЈЕ ЛИ? КО ЗАЂЕ НЕ ВРАЋА ЛИ СЕ? (Јерем: 8,4).
Ово се односи и на оне који су, пошто су поверовали, поново пали, јер онај ко је пао, претходно је стајао,а не лежао, јер како би иначе могао да падне?
НЕ ОЧАЈАВАЈ У ПОГЛЕДУ ПРОМЕНЕ НАБОЉЕ.
Ако је ђаво био толико силан да те с врха и висине врлине извргне у крајност порока, неупоредиво је силнији Бог да те изнова уведеу претходну слободу, и да учини не само онаквим какав си био, већ и много блаженијим него што си био. Само не очајавај, не губи добру наду, не упадај у страст порочних људи (очајање).
У очајање човека обично баца не мноштво грехова, већ порочно стање душе.
Храброј души је својствено да духовно не посустаје и да не очајава пред моноштвом невоља које је сналазе, те она ни после многих и безуспошних молитава не одустаје, већ ишчекује помиловање од Бога, како говори блажени Давид.
Извор: Текст узет из дела: Свети Јован Златоусти – Поуке за сваки дан у години
ПОСЕБНО ИЗДАЊЕ Библиотеке ОЧЕВ ДОМ при верском добротворном старатељсрву
Архиепископије београдско-карловачке.
Свети ЈОВАН Златоусти - Не очајавај
Храброј души је својствено да духовно не посустаје и да не очајава пред моноштвом невоља које је сналазе
НЕ ОЧАЈАВАЈ НИКАД У ПОГЛЕДУ ПРОМЕНЕ НАБОЉЕ
СВАГДА ТРЕБА ДА ИМАМО ДУХОВНУ БОДРОСТ И ВЕЛИКУ УСРДНОСТ,
и ако будемо настројили своју савест тако да омрзнемо претходни порочни живот и изаберемо супротни му пут, са онаквом снагом какву од нас жели и захтева Бог,
нећемо нимало бити на губитку, будући да су многи који су били последњи претекли (покајањем) оне који су били први.
Није тежак пад, већ, павши, остати у лежећем положају и више не устајати, вољно чинећи зло и пребивајући у немару, и помислима очајања прикривајући слабост своје воље.
Таквима пророк чудећи се говори:
КО ПАДНЕ НЕ УСТАЈЕ ЛИ? КО ЗАЂЕ НЕ ВРАЋА ЛИ СЕ? (Јерем: 8,4).
Ово се односи и на оне који су, пошто су поверовали, поново пали, јер онај ко је пао, претходно је стајао,а не лежао, јер како би иначе могао да падне?
НЕ ОЧАЈАВАЈ У ПОГЛЕДУ ПРОМЕНЕ НАБОЉЕ.
Ако је ђаво био толико силан да те с врха и висине врлине извргне у крајност порока, неупоредиво је силнији Бог да те изнова уведеу претходну слободу, и да учини не само онаквим какав си био, већ и много блаженијим него што си био. Само не очајавај, не губи добру наду, не упадај у страст порочних људи (очајање).
У очајање човека обично баца не мноштво грехова, већ порочно стање душе.
Храброј души је својствено да духовно не посустаје и да не очајава пред моноштвом невоља које је сналазе, те она ни после многих и безуспошних молитава не одустаје, већ ишчекује помиловање од Бога, како говори блажени Давид.
Извор: Текст узет из дела: Свети Јован Златоусти – Поуке за сваки дан у години
ПОСЕБНО ИЗДАЊЕ Библиотеке ОЧЕВ ДОМ при верском добротворном старатељсрву
Архиепископије београдско-карловачке.
